Stihove ti pišem

dok jesenje kiše miluju te

Mislim na tebe
osećam te dahom vetra
iako si tako nedostupna
mom svetu snova

Zapletena sam u mrežu
gde ljuljanje mi prija
ali nema izlaza
da me vine da letim

Kako da prekinem
tu nit koja nas spaja
bilo bi suviše bolno
a ne volim bol

Mislim na tebe
upijam te zrakom duge
dok napolju kiši

A ćutim
jer reči me zamaraju
kao što i život to čini

Ne mogu da volim te stvarno
jer u istoj bajci nismo
ti princa čekaš

Zato samo osećam
i puštam da prođe
dok jesenje kiše miluju te