Priče iz klozeta

Teško mi je izaći iz kreveta.
Teško mi je izaći iz pidžame.

Strašno mi je teško uopće izaći iz spavaće sobe.
Teško mi je izaći i iz stana po kruh.

I zbog svih tih "teško mi je" ostajem zakinuta.
Za jedan dan mog života.
Za carpe diem.
Za topao doručak na stolu.

Pa nekad pritisnem prekidač i upalim sijalicu iznad glave.
I shvatim da me neće čekati doručak na stolu.
Ni carpe diem.
Ni jedan dan mog života.
Pa zašto bih se zakidala? Raskidala? Otkidala? Ukidala?
Ridala... I sve što ide na "dala"?
Kad u ispraznosti univerzuma ionako već previše toga fali.
(Eno, i Pluton nam uzeše!)

Mogu mi uzeti Pluton, ali ne dam kruh!
Pa izlazim.
Iz kreveta. Pidžame. Sobe. Stana.

Iz ormara.

Sretan vam coming out mjesec.