„sve se mi pitamo šta je biti žena,
a da nema veze s jabukama i da nije greh.“
Ksenija Simić
Prema pisanom pravilu, usmeni dogovor dve strane prestaje onog momenta kada ga jedna od strana prekrši. Cajka i ja smo imale usmeni dogovor oko toga da svako može da radi sa strane šta hoće i da spava sa kim hoće. Nema ljubomore, laži… kao na svakom početku. Bitno da je princeza sela na vitezovog konja, i da jašu. Ko kaže da je svaki početak težak?!
To je odgovaralo meni, i to je odgovaralo njoj, ili smo bar uživale jedna u drugoj sa uverenjem da je tako. Međutim, stvari su vrlo brzo počele da se komplikuju i nas dve smo se uskoro našle u sukobu.
Moj strah od uzda i zauzdavanja (a koren mu i kruna leže u strahu od gubljenja onoga ko me veže) i njena prezasićenost vezama, pravdanjima… posvećivanjima itd, mogli su da se nađu na pola puta, bila je to lepa zamisao, da se Cajka i ja nađemo na polju otvorene veze. Međutim, do kršenja ugovora dolazilo je na dnevnom nivou.
Ja mogu da razumem Cajku što je svoj model ponašanja iz veze prenela u naš odnos. Gomila poruka, ukazivanje pažnje, osećaj voljenosti… Ali ne mogu da razumem nekoga ko kaže da mu je dosta veza i da hoće da uživa u varijanti, a sa druge strane se ponaša kao da je u vezi. Očekivala sam da i ona razume moju hladnoću, uzdržanost (iako se meni čini da nisam bila hladna).
Za razliku od Cajke, ja nisam imala razvijenu potrebu za sms-ovanjem, chat-ovanjem… Za mene je sve to bilo naglo, preterano i naprasno. Ali užasno mi je prijalo. Svakim danom sve više me zanimala. Sve više vremena provodila sam sa njom u mislima, gledajući na mobilni, zagledajući na sat… Počela sam da joj uzvraćam, ako sam na početku bila pristojna i fina, sada sam bila zainteresovana. Počela sam da je planiram tu negde, pored sebe. (greška 1 – nadala sam se – “…iščekujem odlazak s onim o kome je reč/ i to na sve planine sveta odjednom ako može./ ali ne nadam se tom događaju./ u stvari, sve mislim,/ kao deca,/ ako se ne nadam, nadajući se,/ desiće se ono čemu se nadam a ne smem to da priznam pa kažem ne, nije me briga/ a jeste ...” K.S)
Potvrde sa njene strane nisu prestajale da dolaze, kada je pažnja u pitanju, seks… šta god. Umesto da sam njene prve znake ljubomorisanja na druge shvatila kao njenu nesigurnost i održala se na distanci, ja sam pustila da mi ta ljubomora hrani ego. (greška 2 – “može to i bez umišljenosti da prođe./nije nužno oslovljavati se/ nije nužno reći ja se penjem da bi se palo” K.S) Prijalo je da, užasno je prijalo… Pomisao da joj se toliko sviđam, da je zaljubljena… Skoro kao orgazmi do kojih me je dovodila. Ljubomora je uvek znak nesigurnosti u sebe, i u ono što radite, ali i potvrda da ste živ čovek…
Njena ljubomora išla je do detalja. Ako malo nisam “ljubavna” u sms-u odmah sam hladna. Ako pričam sa prijateljima otvoreno i razgovaram sa njima o tome kako se osećam i šta mi se dešava - zato što su mi prijatelji – odmah je bilo zašto sam “bliskija” sa prijateljima nego sa njom? Moji odnosi sa prijateljima su bolesni i komplikovani, zašto moja najbolja prijateljica spava kod mene... ko je ona riba što mi je pustila sms ili komentar na FB. Hm... Ja sam već tu bila slaba na nju, i umesto da postavim granice, a verujući sve vreme da je zaljubljena, pravdala sam se… Nastojeći da joj olakšam, otežavala sam sebi…
A ugovor se kršio i kršio, a mene nije bilo briga. Bilo mi je lepo… Cajka je malo po malo dobijala garancije od mene…
A ja? … (I dalje grešim - srećom pa najbolje volim one čije mi je prisustvo suvišno/nad čijom slikom nalakćena lica zboranog šupljim šakama pocrvenim/ i glupo im se osmehujem satima./ tada se moja ličnost ne raspada/ tad nikad nema žurbi./ mogu večno da ih gledam. pogled nema rok trajanja…” – K.S)
Članci iste autorice:
