Bloqueer

Ti si predivna. Ti si tako posebna u mom životu. Svaki put kad te vidim srce mi poskoči, a i ja se jedva suzdržim da ne počnem skakutati s njim.
Ne znam zašto me toliko držiš. Ne znam čime me toliko privlačiš. Ne znam ni šta trebam uraditi da to konačno prestane. Samo znam da sam tvoja zauvijek.

Često maštam o nama. Vidim nas zajedno u klubu, doduše na dva različita kraja, ali ti mi priđeš, pa nešto kao pričamo, ili ja priđem tebi, pa malo đuskamo zajedno; ili izađemo negdje na kafu, pa se ispričamo, držimo za ruke i ljubimo pogledima; ili odemo kod mene (ili kod tebe, nebitno), pa se mazimo, ljubimo ili jednostavno pričamo, zezamo, gledamo TV... Nikom ne govorimo o nama... i nijedna ne spominje onu drugu... a nama je lijepo...
Maštaš li ti nekad ovako o nama? Zanima me da li se ponekad, samo ponekad ti ovako sjetiš mene? Da li ja tebi ovako nekad, pred spavanje, padnem na pamet? Stvarno me zanima, reci mi! Poželiš li ti nekad mene uhvatiti za ruku? Poželiš li me nekad dodirnuti? Zagrliti? Poljubiti? Osjetiš li ti nekad vibru među nama? Ja osjetim, ne znam zašto, ali osjetim. Kad se pogledamo, kad se mimoiđemo. Stvarno ne znam zašto, ali u tom trenutku osjetim strašno jaku energiju s tvoje strane.
I opet se vraćam na klub. Opet nas vidim tamo, s lopovskim izrazom lica, kao da krijemo neku tajnu i jedino nas dvije znamo o čemu se radi. Ta mi je scena tako živa, urezana u sjećanju, skoro kao da se zaista dogodila.
Svako nekoliko te vidim i svako nekoliko me podsjetiš koliko te volim i koliko sam zaljubljena. Osjećam se kao tinejđerka, zaljubljena do ušiju, a ljubav neuzvraćena. Ili nije?! Ne znam, to mi samo ti možeš reći, a mene je strah da te pitam. Mada, u principu, ne znam čega me ima biti strah. Boli me dupe ko će nas provaliti, ali to je valjda ono ljudsko u čovjeku. «Samo da se ne sazna.» No, ova me situacija previše muči i već mi je polako svega preko glave, tako da zaista želim ovo razriješiti jednom za svagda. Reci mi otvoreno – ima li nade za nas dvije? Ima li smisla da i dalje sanjam neostvarive snove? Ako i nema, ok, nema, idemo dalje. I'm a big girl, I'll get over it. Samo mi reci da znam. Da se prestanem mučiti. Da me ti prestaneš mučiti.
...pitam se, kada te ne bih viđala, da li bi preživio ovaj osjećaj u meni? Vjerojatno bi, jer to se već desilo. Bio je jedan period kada te jako dugo nisam viđala, a evo i dalje sam jednako zaljubljena u tebe, već pune 3 godine.  Posljednji put mi se to desilo u prvom razredu srednje škole, samo što je tada bio on i rekla sam nikad više. Samo, tad nisam računala na tebe...
Jesam li ja uopće zaljubljena u tebe ili sam zaljubljena u zaljubljenost u tebe? Ne znam, to mi se počinje miješati u zadnje vrijeme. Znaš, najgora je neuzvraćena ljubav. A tvoja em je neuzvraćena, em mi je nedostupna. Kažu (ne)inteligentni krugovi «zabranjena ljubav». Čuj zabranjena, zašto zabranjena? Ko to nama brani da se mi volimo? Niko, koliko ja znam niko.
Niko... osim tebe. Možda ti nisi u «mojim vodama», možda jesi, ali ti se ne sviđam, možda ti se i sviđam, al' ne znaš kako da mi to daš do znanja, ili «jbg, šta će mahala reći»... Ne znam, ja samo znam da se ti braniš od mene, od ljubavi koju bi mogla primiti, možda čak i od sebe same. Braniš se od svega što je neuobičajeno, a ljudi se brane kad se boje nečeg, a boje se obično onog što ne poznaju. Ti mene ni ne želiš upoznati.
Daj mi šansu. Makar me upoznaj, makar da se onako neobavezno družimo. Jeste, to je mnogo bolno po mene, ali kad nekog voliš kao ja tebe, onda želiš da budeš s tom osobom, pa kako god. Makar i «samo» kao prijatelj. Makar boljelo najviše na svijetu.

*          *          *

Pitaš me kad sam se stigla zaljubiti u tebe...
U tri godine, više puta, ne samo jednom. Jači si suparnik nego što sam mislila.  Bila sam zaljubljena i prije, ali ne istim žarom ni intenzitetom. Brzo je prolazilo. «Kako došlo, tako otišlo», rekli bi naši stari. Ali, s tobom traje. Ne daš mi da te zaboravim, bez obzira koliko jako ja to pokušavala. Pokušam. Ne viđam te. Ne što ne želim, već što jednostavno nekad kao da propadneš u zemlju. I onda te počnem zaboravljati, daleko od očiju – daleko od srca, i taj mi sistem obično upali. Ali ne s tobom. Malo se strasti smire dok te ponovo ne vidim, a onda – sve ispočetka. Svaki put se iznova zaljubim u tebe, i to svaki put sve jače.

Pitaš me zašto baš ti...
Kao da sam ja birala u koga ću se zaljubiti. A da sam birala, u tebe se sigurno ne bih zaljubila. Nedodirljiva osoba puna sebe, kraljica za koju ništa i nijedan nije dovoljno dobar, prelijepa djevojka, koja je toliko hladna da bi svojom hladnoćom mogla posramiti i sjeverni pol; a opet, toliko umiljata i slatka da je jednostavno preteško ostati ravnodušan. Ako ti nekoga možeš ostaviti ravnodušnim, onda taj neko nije normalan.

Pitaš me šta ja sad želim od tebe...
Želim te povaliti. Silovati. Voditi ljubav s tobom. Maziti te. Posvađati se s tobom. I pomiriti. Poljubiti te. Izaći s tobom javno, na kafu, kao s prijateljicom i ispričati ti sve novosti iz mog života. Ostati kući s tobom tajno, napraviti ti kafu iz kesice i uraditi sve ono što nijedan dečko nije do sad. Probuditi ženu u tebi. Probuditi dijete. Čarobnicu. Amazonku. Naučiti te novim stvarima i proširiti vidike za nova iskustva.
Voljeti te. Čuvati. Učiti s tobom. Šetati s tobom. Maštati s tobom. Kad ti je loš dan, popraviti ga. Kad ti je dobar, uništiti ga svojim mušicama. Biti uz tebe. I sa tobom.

Pitaš me da li mi je zaista toliko stalo...
Zar misliš da bih se zezala s tim? Ne zbog tebe, već zbog sebe. Misliš da bih se pretvarala? Misliš da bih se mogla pretvarati? Misliš da bih obraćala pažnju na tebe toliko da mi nije zaista stalo?

Pitaš me da li mi se sviđaš...
Odgovorit ću ti pitanjem: Šta ti misliš da li mi se sviđaš?
(P.S. i ne postavljaj više tako glupa pitanja!)

Pitaš me da li ću te čekati...
Mogla bih probati, ali svako čekanje ima svoje granice. Ali za sada znam ovo: čekat ću te, ljubavi, onoliko koliko budem imala snage.

Pitaš me koliko te volim...
Predlažem ti da sama otkriješ. Nemoj me testirati – odmah ti kažem, past ću na testu. Nemoj se igrati – mogu puno podnijeti, ali ne dam da me se gazi. Nemoj ispitivati moje granice – naići ćeš na zid kad najmanje budeš očekivala.
Ali, dopusti mi da ti pokažem koliko te mogu voljeti. Prvo pomalo, korak po korak, dan po dan. A onda sve više i više, sve jače, voljet ću te više nego što možeš zamisliti. Volim te više nego što možeš zamisliti.

Pitaš me šta ti možeš učiniti po tom pitanju...
Možeš mi pružiti šansu. Samo jednu šansu tražim i mislim da zaslužujem barem toliko.

Pitaš me da li bih ti zamjerila, ako bi me odbila...
Ne bih, ljubavi. Jer ja sam te pitala, a ti si bila dovoljno kulturna da mi fino kažeš da se ne vidiš u tome. Tebi se, ljubavi, ne zamjera...