Ona je bila prelepa holivudska zvezda bez muža ili, bar, zvaničnog dečka. Izbegava pitanja koja se odnose na njene odnose, a u filmovima sve njene heteroseksualne veze se završavaju tragično ili su usputna tema filma.
Njen glumački talenat je legendaran, ali za razliku od njenih slavnih vršnjaka, žuta štampa ignoriše njen privatan život.
Tako je, zvuči kao Džodi Foster, pre 80 godina. Ali ovo je portret Grete Garbo koja je usavršila veštinu slave, ali bez zadiranja u intimu, 20-tih godina prošlog veka.
Do današnjeg dana, njeni queer poštovatelji su jedini koji znaju nešto više o njenom queer životnom stilu.
Mlađe žene nikada nisu videle film Grete Garbo, ali sigurno prepoznaju njeno ime. Ovo je rezultat njenog samo-izgnanstva iz Holivuda kada je imala 36 godina i pustinjačkog načina života u Njujorku do smerti u 86-toj godini, 1990.
Ali enigma vezana za Gretu Garbo može biti povezana i sa velom tajne koja obavija njenu seksualnu orijentaciju.
Čak i danas mediji izbegavaju da detaljnije ispituju njen život izvan filma i ne uspevaju da pomire božanski status filmske dive sa ljubavlju prema ženama u stvarnom životu.
Rođena je 1905 godine kao Greta Lovisa Gustafsson u Švedskoj. Siromaštvo i rana smrt oca navela ju je na bavljenje modelingom sa nepunih 14 godina. Onda je zapala za oko homoseksualnom reditelju Mauritz Stilleru.
On je prepoznao njen potencijal i počeo da je priprema za slavu. Insistirao je na promeni imena, prvo je bila Mona Gabor, a zatim Greta Garbo. Režiorao je njen prvi film na kom ju je zapazio Louis B. Mayer (The Atonement of Gosta Berling, 1924).
Pre nego je otišla u Holivud greta je snimila još jedan film (The Joyless Street, 1925) na čijem setu je, prema knjizi The Girls: Sappho Goes to Hollywood Diane McLellan, upoznala 23-ogodišnju Marlene Dietrich. Garbo je tada imala 19 godina.
Dietrich je bila njena suprotnost - otvorena i divlja seksualnost nasuprot naivnoj i krotkoj Greti. Priroda njihovog odnosa nagađana je (obe su poricale da se znaju, dok je Dietrich išla korak dalje i poricala da je uopšte snimala takav film).
(G.W. Pabst, reditelj filma The Joyless Street izazvao je skandal 1929 kada je u filmu Pandora’s Box razvratni lik lezbejke, napravljen po uzoru na Marlene Dietrich, zavela mladu holivudsku starletu Louise Brooks. Louise je nakon ovog filma postala međunarodna zvezda)
Dietrich je nazivala Garbo "seljankom", a McLellan navodi da je ova afera traumatizovala i ponizila Garbo. Njena teorija je da u ovome treba tražiti uzrok kasnijeg poricanja seksualnosti i odbijanja romantičnih veza.
Po dolasku u Holivud Garbo je imala 20 godina i snimila je svoj prvi film za MGM studio pod imenom The Torrent (1926), a zatim su usledili i The Temptress i Flesh in the Devil u kom joj je partner bio John Gilbert.
Navodno je njihova veza bila vrlo kratka, ali je Gilbert nikada nije preboleo. Preklinjao ju je da se venčaju, na šta je ona, iz usamljenosti, ponekad pristajala, ali se uvek povlačila u poslednjem trenutku.
Garbo je ostavila Gilberta na oltaru 1926, a preko njega je upoznala Lilyan Tashman, otvoreno biseksualnu glamuroznu devojku koja ju je naučila kako da izgleda kao filmska zvezda.
Ona joj je bila prva od mnogih holivudskih ljubavnica. Neke od narednih su bile glumice Eva von Berne i Salka Viertel, komičarka Bea Lillie, spisateljica Mercedes de Acosta, švedska grofica Wachtmeister, pa čak i Louise Brooks.
Mnoge od ovih žena bile su zaštićene od osude javnosti svojim brakovima pokrića, ali ne i Garbo. Kao rezultat toga, John Gilbert postao je njen momak za pokazivanje, kao i niz drugih koji su delili njegovu neobavezujuću posvećenost.
Garbo je uspela da se izbori za svoj status u Holivudu i postane jedna od najvećih filmskih zvezda ikada. prvi zvučni film snimila je 1931 godine, Anna Christie, i bila je jedna od retkih zvezda nemog filma koja se uspešno prilagodila novom dobu.
Usledili su filmovi Grand Hotel (1932), Queen Christina (1933), Camille (1936) i Ninotchka (1939).
Penzionisala se 1941 filmom Georga Cikora Two-Faced Woman.
Njena naklonost prema ženama samo je uzgredno pominjana u raznim biografijama. Ukoliko pročitate biografiju New York Times-a saznaćete da je otkazala venčanje sa Johnom Gilbertom i da je imala još nekoliko romansi koje nisu završile brakom.
U mnogim publikacijama njena seksualna orijentacija opisivana je, u najboljem slučaju, kao androgina i pominjana je njena sklonost maskulinom tipu oblačenja. Lista njenih ljubavnika uključuje glumce Gilberta i Johna Barrymorea, ali i gay fotografa cecila Beatona (koji je sam sebe opisivao kao "užasnog, užasnog homoseksualistu").
Ali vas interesuju njene afere sa ženama, tu je The Girls, autorke McLellan.
U ovoj knjizi nalaze se informacije o mnogih javnim (i prikrivenim) lezbejkama tog vremena koje uključuju Alla Nazimova, Isadora Duncan, Tallulah Bankhead, Hattie McDaniel, Patsy Kelly, Lizabeth Scott i ozloglašenu srcelomku Marlene Dietrich.
Odlično štivo za dokumentarac, ili još bolje, igrani film.
U međuvremenu, TCM napravio je dokumentarac o Garbo. Režiser je Kevin Brownlow, a naratorka Julie Christie. Film nudi viđenje prijatelja i porodice i opisuje Garbo kao opuštenu i duhovitu, a ne onakvu kakvom se predstavljala kao filmska zvezda.
Pomenuta je i njena seksualnost.
Brownlow je rekao The Orlando Sentinelu: "Porodica je želela da se u film unese da nije bila lezbejka, ali niko od ljudi sa kojima smo razgovarali nije to mogao da nam potvrdi....To je jedna od onih stvari sa kojima nikako nisi na čisto. Jedino što možemo jeste da se dodirnemo te teme".
Rezultat toga je bio, po Sentinelu, "Porodici se ne sviđa deo filma o njenoj seksualnosti. Prijatelji kažu da je Garbo volela da o sebi priča u maskulinim terminima i da zabavlja ljude rodnim konfuzijama".
Ali najupečatljivija potvrda njene seksualnsoti dolazi od same Garbo.
Citati poput: "Ženstvenost je divan kvalitet koji meni manjka" i "Ne morate biti udati da biste imali životnog partnera", nisu bili uobičajeni za ženu koja je gradila karijeru u to doba.
Koje god tajne da je krila, živela je kao originalno i nezavisno, stekavši međunarodnu karijeru bez vezivanja za bilo kog muškarca.
Ovo je retkost za glumice i u 21. veku.
