Za žene 50 +

Godine: 83

helenHelen Ketkart govori o svom prvom „incidentu“ na sledeći način: „Mislim da mi je bilo oko 15, 16 godina i imali smo žurku u pidžamama. Jedna devojka, jedno tri godien starija od mene, kazala je „Mislim da ću te poljubiti“, a ja sam rekla „Mislim da nećeš“. Naravno da smo se poljubile, ali sam se i ja malo opirala“.

To svakako nije bila poslednja žena koju je Helen Ketkart poljubila. Odrsla je u Litl Roku u Arkanzasu, jedno od desetoro dece, uključujući i brata blizanca. Imala je blizu dva metra i bila je tlentovana sportistkinja. Kao mlada devojka čula je za poluprofesionalni košarkaški klub u Galvestonu i odlučila da im se pridruži- Otišla je iz Arkanzasa 1937 i stigla u Galveston sa 50 centi. Tim, kome je glavni sponzor bila nacionalna kompanija za osiguranje, osvojio je dva šampionata i dobio naslov „jednog od najboljih ženskih timova u istoriji“ kada ga je Helen konačno napustila 1941. godine. Igrali su protiv drugih timova svuda po zemlji, nekada putujući privatnim vozom. Kompanija je sponzorisala i softbol tim, pa je igrala i u njemu. Njoj je ovo bio jedna od najboljih perioda života: „Nisam imala nikakvih briga, niti problema. Samo sam se zabavljala i uživala u igri“.

Helen je smetalo da ako bi otiša u gay bar u tim vremenima, nikada nisi znala da li ćeš biti i privedena. Sećala se i policijske racije u privatnoj kući u Hjustonu, kads u ljudi skalai sa drugog sprata da bi izbegli hapšenje.

„Na plesove su išli i muškarci i žene“ kaže Helen. „Neko na vratima bi pozvonio kada bi naišla policija i žene bi prestale da plešu sa ženama, a počinjale da plešu sa muškarcima. To je bila Pustinjska Soba“.

D., Helenina partnerka preko 18 godina, nastavlja priču.

„U okolini Hjustona, pre 40 godina, žena nije odlazila u fini restoran sama. Morali ste da imate muškarca pratioca da biste posetili bilo koji događaj – operu, pozorišni komad“ rekla je ona. Često bi pozivale svoje gay prijatelje muškarce kada im je trebala pratnja, igrajući ulogu strejt žena, „mada bi tako mnogo ljudi znalo“.

„Vodili biste računa i ponašanju i nikada im ne biste dali priliku da vas izazovu“, govori D. „največi strah u to doba bio je da ne izgubite posao“.

Helen je bila zadužena za bezbednost u jednoj firmi tokom Drugog svetskog rata. Jedna mlada devojka je tu radila skraćeno radno vreme; pozajmila je kucaću mašnu od Helen, a u jednom trenutku, Helen ju je trebala natrag.

„Ona je rekla „Ok, doneću ti je“, priseća se Helen. „Ona je imala oko metar 55 centimetara i nameravala da mi donese mašinu. Ali u to vreme, ja sam nosila minđuše i lažne sise, i sve takve nekakve stvari i rekoh „Dosta mi je. Neće mala bučica da mi nosi mašinu“.

„Mala bučica“ nije imala pojma da je Helen takođe lezbejka. Helen je odlučila da se reši određene količine ženstvene opreme. I pored Heleninih kako da izbegne sumnjičave poglede, mlada žena, koja je živela sa ljubavnicom, bila je ispitivana šest meseci.

„Na kraju je krenula kod psihijatra“, rekla je Helen „na tretmane zbog trauma koje je proživela dok su oni od nje pokušali da saznaju ko jeste, a ko nije...pretpostavljam da je mnogo žena prošlo kroz ista sranja. Nikada nisam otišla u vojsku,jer bih izdržala jedan dan, a onda bi me izbacili kroz prozor!“.

Kasnije u životu Helen i D. Putovale su svuda po Kanadi, Meksiku, Havajima, Luksemburgu, Španiji, Engleskoj. Njihovi česti saputnici bio je par gay-eva koji su bili zajedno 42 godine. Taj par ih je pozvao na „prelepu žurku“ na kojoj je Rok Hadson bio počasni gost.

Nakon 50 godina, Helen je naućila da kreči, uređuje, čak i da radi krovove. Nikada se nije reklamirala, ali je dosta radila za gay ljude. Kasnije je pomagala ženi koja je imala prodavnicu, kada je u prodavnicu ušla žena sa dečakom.

„Žena je rekla „da li mogu da Vam postavim jedno pitanje?“ priseća se Helen.

„Pomislila sam, „Evo nas ponovo“. Jer tako je priča uvek počinjala, „Oh, podsećate me na nekoga iz „Bunara samoće“, i tako neke stvari, a ja tačno znam na šta ciljaju. Pa sam rekla „Nemam ništa protiv, samo izvolite“.

„Ona je rekla „Pa, da li ste vi muškarac-žena?“.

„A ja sam joj odgovorila „Molim?“, jer sam dobro znala o čemu priča“.

„Ona je ponovila „Muškarac-žena?“

Ja sam je pitala „Da li je to neka vrsta Indijanaca?“.

„Ne, to je žena koja voli žene“ odgovorila je“.

Ja sam izgledala začuđeno „Ma nemojte reći?!“.

„ I ona je klimnula glavom“.

„Odgovorila sam joj „Ne, to nije po mom ukusu“. (Imajte u vidu da je tom trenutku Helen bila lezbejka više od 50 godina)

„Ona je nastavila „Nadam se da vas nisam osramotila ili povredila osećanja“.

„Niste, samo nisam imala pojma o čemu pričate“ odgovorila sam“.

„Onda mi je ona rekla da me je sanjala i da smo bile u bioskopu i da smo se divni provele.

Ja sam joj odgovorila da mi je drago što je ona bila tamo, ali mi je drago i što ja nisam. Ali je ona nastavila“.

„Da li znate da se one uzimaju?“ pitala me je.

„Zaista?!“ rekoh ja“.

„Da, oni se zaista uzimaju, kao da su muškarac i žena“ odgovorila mi je.

A ja njoj da ne mogu da verujem.

„Oduvek sam govorila mužu da ako mi se ukaže prilika, obavezno ću učestvovati u nečemu takvom“.

„Poželela sam joj sreću, a u sebi pomislila „Dušo, možda i hoćeš, ali sa mnom vala nećeš“.

I to je bio kraj razgovora zaključuje Helen. „Ali odakle im samo te ideje?! Muškarac-žena?! Možda je to i sama smislila, ko zna“.

Helen je bila u tri duge veze u svom životu: prvo sa ženom koja se na kraju udala, potom sa Doris 22, 23 godine i konačno, 18 godina sa D.

Helen je prvi put primetila simptome emfizeme u svojim 60-tim godinama i to ju je znatno usporilo u daljem životu. Ali ona i D. su vrlo uživale u košarkaškim utakmicama Kometa na TV-u, nastavila je da se karta sa prijateljima dva puta nedeljno, a ako je suditi po rečima D. „stav joj je ostao svojeglav“.

Iako se njihova veza završila pre mnogo godina, D. je preselila Helen u svoju kuću, brinući se o njenim obrocima, a i da nije sama u kući duže od par sati. Kao i kod nekih drugih lezbejki koje su bile intervjuisane Helen i D. su se brinule i o drugim članovima porodica, posebno roditeljima D. Obe su ostale zapanjene činjenicom da brat i sestra D. nisu vodili računa o roditeljima, ali su vrlo vodili računa kada je na red došlo nasledstvo.

U 82. Helen je rekla da bi kupila RV da je u stanju „sela u to i išla gde god i kad god, dok se ne bi zaustavilo“. Godinu dana kasnije, preminula je. U njenoj čitulji, njeni prijatelji su predpostavili da sada igra jedan na jedan sa Kim Perot.