Pre 75 godina, u fašističkoj Italiji, gej muškarci su označeni kao 'degenerici' i proterivani na ostrvo San Domino, gde je nenamerno napravljena prva gej zejednica u Italiji.
Krajem 30-tih godina prošlog veka, Musolini je pokušao da iskoreni homoseksualnost, jer su gej ljudi uništavali sliku italijanske muškosti, koju je on želeo da predstavi svetu.
Prema njemu, fašizam je bio "muževan" režim, a Italijani "pravi, jaki muškarci" pa je bilo nemoguće da homoseksualnost postoji u takvoj Italiji.
Strategija je bila da se cela stvar prikrije, pa nisu doneti nikakvi zakoni, ali je stvorena atmosfera u kojoj se otvorena homoseksualnost energično suzbijala.
Jedna od najstrožijih zajednica je bila Katanija na Siciliji, koja je i prva počela progon. U jednom policijskom izveštaju iz tog vremena piše :“Primetili smo da ima dosta javnih igranki, plaža i mesta u planinama gde dolazi dosta ovih bolesnih ljudi, a mladi iz svih društvenih slojeva uživaju u njihovom društvu. Odlučni smo u borbi sprečavanja širenja ove degeneracije društva u našem gradu. Ovo zlo mora da se napadne i uništi u srži”.
Tako je 1938. godine oko 45 muškaraca iz Katanije, za koje se verovalo da su homoseksualci, uhapšeno i proterano na ostrvo San Domino, udaljeno nekih 600 kilometara.
I ceo slučaj je zaboravljen. Nigde ne postoji ni jedan istorijski zapis o tome šta se sa njima dogodilo nakon dolaska na ostrvo, a niko od njih nije više živ da posvedoči o tome.
Musolinijev plan o zataškavanju postojanja gej ljudi u Italiji bi uspeo da 2006. godine dva istraživača Đanfranko Goreti i Tomaso Đijartozi nisu objavili knjigu “Ostrvo i grad” u kojoj govore o životu muškaraca prognainh na ostrvo San Domino.
Knjiga govori o desetini muškaraca, od kojih je većina, ali ne svi, bili iz Katanije, i njihovom teškom životu na ostrvu San Domino gde su dovođeni sa lisicama, i ostavljeni da žive u ogromnim, spartanskim spavaonama bez struje i vode.
Neki od stotine zatvorenika su i umrli zbog neuhranjenosti ili lošeg zdravstvenog stanja.
Međutim, prema pismima koje su zatvorenici slali svojim porodicama, nije svima život na ostrvu bio toliko loš. Prvi put u životu ti muškarci su mogli slobodno da budu ono što jesu, jer su bili van katoličkog okruženja predratne Italije. Pa su tako fašisti, sasvim slučajno, stvorili prvu otvorenu gej zajednicu.
Pre mnogo godina, jedan veteran sa San Domina, Đuzepe B., dao je intervju za gej magazin “Babilonija” gde je detaljno obajsnio život na ostrvu.
“U to vreme ako ste bili famenela (italijanska reč za gej muškarce) niste smeli ni da izađete iz kuće, jer bi vas policija uhapsila”, rekao je Đuzepe za svoj rodni grad Napulj. “Međutim, na ostrvu smo slavili kada neko novi dođe, pravili pozorišne predstave, i slobodno oblačili žensku odeću, bez brige da li će nam neko nešto reći”.
Režim internog izgnanstva na ostrvu San Domino završen je kada je 1939. godine počeo Drugi svetski rat.
Većina muškaraca je vraćena u rodne gradove, ponovo u kućni pritvor, dok su neki prebačeni u druge zatvore. Ali nikad više nije otvoren zatvor na San Dominu, jedino mesto gde su se muškarci imali slobodu da budu otvoreno gej.
