Srbija

Beograd 27.06.2012

Sa Jelenom Ocokoljić koordinatorkom Labrisovog volonterskog tima razgovaram o volonterskoj praksi u Labrisu, sadašnjim planovima volonterskog tima kao i o motivaciji volonterki u zalaganju za LGBT prava

1. Koji su bili tvoji motivi za volontiranje u Labrisu i koliko dugo si u volonterskom timu?


U Labris sam prvi put došla u oktobru 2010. godine, neposredno nakon Parade ponosa, u želji da prevaziđem sopstvenu autohomofobiju i strahove koje ona sa sobom nosi, a istovremeno i da upoznam žene drugačije seksualne orijentacije. Vremenom je Labris postao moja druga kuća, napokon sam pronašla prostor gde se osećam dobro u svojoj koži i gde sam zaista dobrodošla i prihvaćena takva kakva jesam. Počela sam prva da dolazim na radionice, druženja i ostala dešavanja, a poslednja da odlazim. Bila sam željna da čujem iskustva drugih žena, da upoznam kako iskusnije aktivistkinje, tako i mlade žene koje prvi put dolaze u Labris. I tako je sve počelo...

 

2. Volontiranje je dobrovoljno zalaganje za dobrobit društva a volontiranje u Labrisu zalaganje za jaču i vidljiviju lezbejsku egzistenciju i zajednicu u Srbiji. Koliko tebi znači volonterski rad u Labrisu i šta za tebe predstavlja?

Volonterski rad u Labrisu znači mi mnogo. Na neki način predstavlja moju ličnu borbu protiv mržnje, diskriminacije i nepravde za kojom osećam potrebu unazad duži period, a tek sam nedavno našla način da je kanališem i usmerim u dobrom pravcu. Kroz svoj rad ne želim da doprinesem samo lezbejskoj zajednici u globalu, već da svakoj ženi koja se obrati Labrisu ili sa kojojm lično dođem u kontakt pokažem da nije sama. Svaka njihova priča i iskustvo je i moje i tvoje i svake od nas. Jednostavno osećam potrebu da ih čujem i nešto sa tim uradim. Jačanjem sopstvenih identiteta svaka od nas čini lezbejsku zajednicu jačom i vidljivijom u širem društvu. Sve je to vrlo povezano.

3. Svi znamo da je volontiranje važna karika u zalaganju za ljudska prava zato što je to polazište sa najvećim edukativnim kapacitetima, koliko je Labris u svom 17-godišnjem postojanju uspeo da razvije edukativni centar za nove volonterke?


Smatram da Labris ima veoma dobar edukativni centar za nove volonterke, ali i za sve korisnice, sa velikim potencijalom da se dalje razvija. Između ostalog, tu su Labrisova biblioteka i videoteka koje rapolažu velikim brojem knjiga, časopisa i filmova, koji su dostupni svim korisnicama i volonterkama Labrisa, zatim Labris novine koje se štampaju jednom godišnje i distribuiraju besplatno svim zainteresovanim ženama, a sadrže informacije o lezbejskom zdravlju, našim porodicama, nasilju nad lezbejkama, informacije sa internacionalne lezbejske scene, ličnim pričama, pravnom okviru, i još mnogim drugim temama koje su bitne ženama drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Pored toga, Labris je objavio knjige poezije koju su pisale aktivistkinje, kao i mnogobrojne liflete i brošure. Labris beleži čitav svoj rad, ali i rad zajednice iz regiona. Baza informacija koje sadrže teoriju roda, feminističku teoriju, LGBT studije, lezbejsku književnost... Ono što je nezaobilazno kada je edukativni centar u pitanju su radionice i seminari koji na različite načine obrađuju mnoge teme od velikog značaja za volonterke, korisnice, aktivistkinje i sve ostale članice zajednice. Ciklus seminara „Na slovo na slovo... L“ na kojima se priča o aktuelnim temama, comingout-u, homofobiji, seksualnosti, identitetima, istoriji Labrisa, stereotipima, predrasudama, aktivizmu, Romkinje lezbejke pričaju o dvostrukoj diskriminaciji koju doživljavaju, i naravno uvek se javljaju nove teme. Edukativne, iskustvene, psihološke radionice sa sjajnim predavačicama u odličnoj atmosferi, gde su zagarantovani poverenje i solidarnost su nešto što uvek svima preporučujem bez obzira na to koliko dugo su uključene u volontiranje, aktivizam ili zajednicu uopšte.

4. Koliko članica broji Labrisov volonterski tim a koliko je devojaka prošlo kroz njega do sada?

Labrisov volonterski tim trenutno broji oko petnest članica, a od 2009. godine od kada je osnovan, ukupno je prošlo trideset članica...

5. Koji su konkretni zadaci i ciljevi sadašnjeg volonterskog tima Labrisa? U kojim oblastima rada deluje volonterski tim i kojim aktivnostima?


Cilj sadašnjeg volonterskog tima je, pre svega, osnaživanje žena (volonterki). Volontiranje nije usmereno samo ka spolja od pojedinke ka zajednici i od zajednice ka društvu, usmereno je i ka nama samima. Mi koje volontiramo učimo o svojim identitetima, shvatamo društvene i mehanizme po kojima funkcioniše zajednica, a time postajemo snažnije i kao pojedinke i kao deo zajednice.

Volonterski tim deluje u okviru programa za edukaciju, u okviru info centra, zatim u okviru programa za javno zagovaranje i lobiranje (rad sa institucijama). Aktivnosti kojima kao volonterski tim delujemo su razne: od učestvovanja na radionicama, seminarima, komunikacija sa zainteresovanima van zajednice, zatim učestvovanje i u akcijama drugih organizacija u cilju jačanja saradnje sa drugim organizacijama koje se zalažu za ljudska prava, učestvovanje na javnim skupovima, pružanje logističke podrške dešavanjima unutar i van Labrisa, pisanje i slanje poziva i saopštenja medijima, prikupljanje materijala za izradu godišnjeg izveštaja o položaju LGBT populacije, ažuriranje različitih baza podataka, arhive Labrisa, učestvovanje u radu na sastavljanju Labris novina, na ažuriranju, dizajniranju i podršci Labrisovom web sajtu...itd.

6. Šta je po tebi najbitnije pružiti (obezbediti) lezbejkama koje prvi put dolaze u Labris?

Kada sam ja prvi put došla u Labris, koordinatorka info centra Jelena Vasiljević me dočekala i uvidela koliku potrebu imam za razgovorom. Umela je da me sasluša i sasvim mi je bila dovoljna njena rečenica „To je OK“ da se osetim prihvaćeno i dobrodošlo. Mislim da je to veoma važno. Svaka žena koja prvi put dođe u Labris treba da dobije podršku u vidu aktivnog slušanja i prijatnog razgovora, jer se time obezbeđuje, pre svega, osećaj sigurnosti i poverenje. Žene traže različite mogućnosti povezivanja sa zajednicom i dolaze u Labris iz najrazličitijih razloga: neke od njih žele više informacija, neke žele da upoznaju druge žene drugačije seksualne orijentacije, neke da razgovaraju o svojim problemima, neke da pogledaju film, pročitaju knjigu o LGBT tematici, ali većina njih dođe jer želi da se autuje i osnaži svoj lezbejski identitet. U tom smislu smo mi tu da im u tome pomognemo.

7. Koliko ti je iskustvo stečeno u volonterskom timu pomoglo u jačanju svog ličnog lezbejskog identiteta?

Iskustvo stečeno u volonterskom timu mi je zaista mnogo pomoglo u jačanju lezbejskog, ali i svih ostalih identiteta. Svoj lezbejski identitet mnogo samouverenije „nosim“ danas nego pre godinu dana. U okviru volonterskog tima, a i samog Labrisa naučila sam koliko je važna sloboda u izražavanju različitih identiteta i koliko je svaka od nas različita u pristupanju svojim identitetima, aktivizmu i jedna drugoj. Mnogo toga učim od volonterki i žena koje dolaze u Labris, od svake priče i iskustva naučim nešto što meni lično znači u rastu i razvoju. Smatram da različitosti treba negovati i da svaka od nas treba da istupa isključivo u skladu sa sobom i svojom autentičnošću.

8. Koliko je danas lakše/teže zalagati se za lezbejska prava nakon dve decenije kontinuiranog zalaganja u Srbiji, danas kada imamo razvijene ženske i kvir studije? Šta smo to dobile od prethodnica?

Od prethodnica smo dobile mnogo. Svaki najmanji pomak preslikava se na generacije koje tek dolaze. Ono što je nama danas uobičajeno, nekada je lezbejkama bilo nezamislivo. Dobro je što neke stvari danas podrazumevamo, sve dok ne zaboravljamo na koji se način došlo do toga. Te žene su radile pod potpuno drugačijim uslovima, pa je logično da ne razumemo sve njihove načine delovanja, ali svaka generacija se susreće sa svojevrsnim poteškoćama. Ne smemo se uljuljkati u plodove rada aktivistkinja koje su delovale ranije jer je borba za vidljivost žena i lezbejki u društvu stalna.

Važno je da naučimo da cenimo to što su žene postigle, a uvid u to kako su postigle najbolje ćemo steći edukacijom. Kada imamo kvir i ženske studije, lakše je doći do informacija. Dešava se da se često vraćamo na bazična pitanja, svaka generacija pokreće stara pitanja i redefiniše ih, jer imamo potrebe da ostavimo lični trag i posvedočimo razvoju koji se desio u međuvremenu. Zato je važno da slušamo jedne druge i obogaćujemo se drugačijim iskustvima.

Patrijarhat je nešto što i danas živi, ima regenerativno svojstvo i zato nikad ne smemo uzimati zdravo za gotovo to što imamo i stati sa borbom. Da bismo mogle da kažemo nešto kao lezbejke, prvo nas moraju čuti kao žene, stoga je ženski pokret imao veliki uticaj na lezbejska prava. Nama je teže u smislu što moramo ići dalje, a svaki korak dalje je sve teži, otvaraju se nova pitanja koja su sve odgovornija. I treba da se zapitamo šta je to što mi ostavljamo generacijama koje tek dolaze.

9. Nedavno si bila na Prajdu u Zagrebu, čini li ti se da su u Zagrebu raspoloženiji i opušteniji, spremniji za Prajd u odnosu na Beograd? Da li bi mogla da povučeš paralelu?


Bila sam na poslednja dva Prajda u Zagrebu i oba su prošla bez ikakvih incidenata u veoma lepom raspoloženju. Prajd u Zagrebu se održava već 11. godinu zaredom, a pored toga, postignuto je mnogo na polju LGBT prava. Očigledno je da predstavnici vlasti u Hrvatskoj imaju mnogo više sluha za probleme sa kojima se suočavaju manjine i spremniji su za saradnju, nego vlasti u Srbiji.

10. Šta očekuješ od volonterskog tima Labrisa u narednom periodu?


Pre svega, očekujem veći broj novih volonterki koje će nam se pridružiti. U saradnji sa prijateljicom i aktivistkinjom Draganom Stojanović, planiram da se kontinuirano posvetim organizovanju radionica i druženja koje podstiču komunikaciju volonterki međusobno, ali i sa koordinatorkama, kako bih uvidela njihove potrebe i kako bismo zajedno delovale na osnaživanju pojedinki, volonterskog tima, a time i zajednice, jer: zajednica – to smo mi!

Intervju uradila Dragoslava Barzut

Film

Projekcija filma "Fine mrtve djevojke"
fine mrtve djevojke
05 Lipanj 2014 1719
Povodom pride tjedna, sljedeći utorak (10.06.) u LGBT Centru Zagreb prikazat će se film Fine mrtve djevojke, a u četvrtak (12.06.) LGBT centar ugostiti će glumice iz istoimene predstave dramskog k...
Robert de Niro: Moj život sa gej ocem
Robert de Niro
29 Svibanj 2014 1350
Čuveni holivudski glumac Robert de Niro otvorio je dušu i za magazin “Aut” govorio o svom pokojnom ocu o kome je snimio i dokumentarni film.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
19 Prosinac 2013 1707
U nedjelju 22.12.2013. u 18h će se u klubu MaMa (Preradovićeva 18) prikazivati dokumentarni film Right2Love koji prikazuje život LGBT obitelji u šest država Europske unije. U filmu LGBT roditelji...

LEZdarije

10 stvari koje nikada ne biste trebali reći lezbijki
Vrišt
19 Svibanj 2010 5996
10. Sve lezbijke samo žele biti muškarci Ne žele! Mi smo žene koje žele biti sa ženama. Ko je rekao išta o muškarcima? Muškarci imaju penis, pa što? Nije da se ne mogu prošetati par stanica...
45 načina da se rešite sastanka na slepo.
maca
05 Kolovoz 2009 3930
1. Tokom večere, štitite svoj tanjir nožem i viljuškom tako da odajete utisak da ćete ubosti svakog ko posegne za vašim tanjirom, pa makar to bio i konobar.2. Pokupite sve slanike sa okolnih sto...
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
15 Srpanj 2009 4043
1. Nazivajte je.2. Ne lažite.3. Ako će vam izlazak biti zabavan, pozovite i nju.4. Ukoliko će vaš izlazak uključiti i striptizete, ne zaboravite pravilo sa bazena "Bez dodirivanja".5. Tačan odgo...

Oni o nama

Budući politolozi/ginje su nedovoljno upućeni
politolozi
07 Svibanj 2015 1033
u problematiku ljudskih prava Tražeći informaciju više, kao budući saradnik portala Lgbt.ba, o položaju LGBT osoba u Bosni i Hercegovini, najčešći termini koji se pojavljuju u izvještajima, m...
Željka Markić nakon dobivene bitke izgubila rat
Markić
06 Kolovoz 2014 1529
Ni danas nije potpuno jasno zašto je Željka Markić odlučila postati dio javnoga života u Hrvatskoj te najznačajnija vjernica za Katoličku crkvu od devedesetih godina naovamo upravo zahvaljujuć...
Tolerancijom prema gay pravima odlikuju se razvijene sredine
Petrić
23 Siječanj 2014 1623
One sredine koje su na nedavnom referendumu o braku glasale "protiv" (Istra, Rijeka,Varaždin...) su razvijenije, naspram sredina koje su glasale "za". Sve to ide u prilog teoriji poveznice društveno...

Za žene 50+

Nekad i sad
lesbian party
04 Lipanj 2010 5372
Sad: U noćnom klubu gužva. U obilju žena raznih dobnih skupina muškarci se mjere promilima, a prisutni su isključivo u svojstvu osoblja. Na ulazu plakat s naznakom Ladies Only. A ženeeeeee. Ima...
Generacija u procjepu
Starije lezbijke
20 Svibanj 2010 2570
Zašto baš 50+?Površno gledano moguće zato jer jedna 50+ lezba ima veliki utjecaj na ovoj stranici pa joj se eto prohtjelo pisati i objavljivati tekstove o svojoj generaciji.
Možete li izbeći upadanje u "anti-aging" zamku?
aging
13 Srpanj 2009 3455
Nemam nameru pokušavati da se 65 izgledam kao da mi je 25.
FacebookTwitterDeliciousStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Lezvezarije Gilde M.

 

Izložba Tine Antolić

Pogled s BaLConn-a