Broj silovane dece 5 puta veći
Svako četvrto zlostavljano dete u Beogradu žrtva je seksualnog iživljavanja nasilnika, a devojčice čak osam puta više od dečaka, podaci su Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici. Seksualno se zlostavljaju i sasvim mala deca, kao i nešto starija, a nasilje neretko traje - sve do punoletstva i duže. Problem se najčešće otkrije kad dete krene u školu i primeti da se po nečemu razlikuje od druge dece. Marija Mašanović, iz organizacije „Beosuport“, kaže da se godišnje prijavi 1.000 slučajeva zlostavljanja dece, a od tog broja 25 odsto se odnosi na seksualno zlostavljanje.
- Pre desetak godina samo oko pet odsto ukupnog zlostavljanja dece odnosilo se na seksualno zlostavljanje. Sada je to već 25 odsto, ali računa se da slučajeva ima još mnogo više. Tim pre što je seksualno zlostavljanje dece najčešće prikrivano u okviru porodice, a sama deca ili ne znaju šta im se dešava ili nemaju kome da se povere. Mi smo, uz pomoć norveške vlade, pokrenuli projekat vršnjačke pomoći. Zlostavljano dete će najpre da se poveri drugu i drugarici - kaže Marija Mašanović.
Strah od očevih koraka
Mr Lidija Ćuk-Jovanović, psihijatar Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, priseća se jedne svoje pacijentkinje stare 26 godina koju je majka dovela zbog psihičkih problema.
- Bilo je nemoguće prodreti u njen svet. Na psihijatrijskom testiranju bučno je reagovala jedino na sliku oca. Pretpostavili smo da je možda reč o seksualnom zlostavljanju. Kad smo tu pretpostavku saopštili majci, ona je rekla da o tome nema ni govora. Ubrzo po prijemu u bolnicu javila nam se mlađa sestra nesrećne devojke, takođe žrtva očevog seksualnog zlostavljanja, koja je od kuće pobegla sa 13 godina. Ona je potvrdila naše sumnje, a njena nesrećna sestra je, tek pod uticajem jakih antidepresiva, uspela da kaže kako neprestano čuje bat očevih koraka koji se približavaju njenoj sobi...
Prema rečima dr Lidije Ćuk-Jovanović, direktne posledice seksualnog zlostavljanja su poremećaj formiranja identiteta, žrtve često krenu da se bave prostitucijom, odlaze u homoseksualizam, alkoholizam...
Najgore je poricanje
Lada Protić, predsednica nevladine organizacije „SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja“, tvrdi da je najgore kad se poriče da se „nešto dešava“. Kao najdrastičniji Protić navodi slučaj mlade devojke koja je do svoje sedamnaeste godine trpela seksualno zlostavljanje od svoga oca, a kada je odlučila da ga prijavi, majka ju je izbacila iz kuće.
Prema rečima Lade Protić, kada je u pitanju zlostavljanje dece, nema pravila - najčešće počinje do pete godine, a zabeleženi su i slučajevi zlostavljanja beba, i traje do punoletstva kada je dete sposobno da se samostalno izbori sa problemom.
- U poslednje vreme sve veći broj zlostavljane dece traži pomoć - kaže za „Blic“ Ivana Milosavljević-Đukić, rukovodilac jedinog prihvatilišta za zlostavljanu decu u Beogradu pri Domu za nezbrinutu decu „J. J. Zmaj“.
- Nasilnik je najčešće alkoholičar koji zlostavlja majku, a kad ona pobegne od kuće, nasilje se prenosi na decu - kaže ona i dodaje da su u domu bile zbrinute i tri seksualno zlostavljane devojčice i dva seksualno zlostavljana dečaka.
- Nasilnici su uglavnom očevi, očusi ili braća, a devojčice zlostavljaju najčešće u njihovom pubertetskom uzrastu - kaže Milosavljević-Đukić.
Ona kaže da u pokušaju da se pomogne zlostavljanoj deci i ugroženoj porodici najpre pokušava da se izoluje napasnik iz kuće, a ako to nije moguće, detetu se traži sklonište kod rodbine. Tek na kraju se pribegava odvajanju deteta od porodice, a potom se radi i sa decom i sa nasilnikom i sa drugim članovima porodice.
Tihomir Konstantinović, advokat, objašnjava: - U zavisnosti od posledica po dete, nasilnici mogu biti osuđeni od najblaže uslovne kazne do zatvorske kazne od 10 godina.
priredila: ow
