Queerologija

Nekoliko trenutaka nakon što sam se porodila, moja partnerka Fejt uzela je bebu, unela joj se u lice i počela gugutati „Zdravo mala, ja sam tvoja mamica“.

Htela sam da je zadavim. Na Fejt mislim.
 
other

 
Ako se uzme u obzir da sam bila puna hormona, lekova protiv bolova i iznurena. Ako se izme u obzir da sam celu noć provela budna pokušavajući da naučim kako da svoje nabrekle i neverovatno bolne bradavice smestim među bebine usne kako bih joj dala i poslednji atom snage koji je ostao u meni. Ako se uzme u obzir da već dugo nisam popila čašu vina, pojela suši ili popila brufen.
Ko je Fejt da sebe nazove „mamica“?

Ja sam htela da budem mamica, jedina mamica. Da, obe smo planirale rođenje naše kćerke; da obe smo bile prisutne prilikom njenog začeća; da, obe smo bile žene. Ali nisam li ja to zaslužila?

I tako smo zakoračile, u predivan – mada često neočekivano kompleksan – svet roditeljstva sa dve mame. Da nastavim metaforu, uskoro smo saznale da, iako često posećivana, ova nova teritorija koja je predstavljala naš dom nije bila ni na jednoj mapi. Gde su te knjige vodiči? Gde su priče prvih doseljenika? Kao biološka majka, imala sam na raspolaganju grupe susretanja novih mama, konsultacije vezano za laktaciju, moju ginekološkinju i moju mamu, i sve su htele da podele savet, pruže podršku i ispričaju priču o sopstvenom iskustvu u vezi roditeljstva. Ali gde je bilo Fejtino iskustvo? Gde su priče žena poput Fejt, koje su odlučile da odlože ili zanemare sopstveno iskustvo donošenja bebe na svet, samo da bi pomogle svojoj partnerki da prođe kroz to? Gde su priče o domaćičkom životu i odgajanju deteta druge žene koje je bilo i njihovo, ali na sasvim drugačiji način? Fejt su te priče bile potrebne. Meni su bile potrebne. A jednoga dana biće potrebne i našoj kćerki.

Tražila sam literaturu o ovoj temi i naišla na užasne priče o borbama za starateljstvo, naučne izveštaje o borbi žena oko dece, a sve su ukazivale na buduće presedana u sudskim slučajevima dodeljivanja starateljstva. Bilo je priča o državama koje zabranjuju usvajanje istopolnim parovima, kao i užasnih priča o krvnim srodnicima biološke majke koji koriste svoje krvno srodstvo i nameću ga ne-biološkoj majci. Dok su ove priče validne i bitne za razumevanje socijalnog i političkog uticaja istopolnog partnerstva, ipak pružaju malo podrške ili razumevanja. One naglašavaju potrebu za adekvatnim legalnim okvirom – pisanje testamenta i punomoćja advokata, pravo usvajanja od strane ne-biološke majke ukoliko je moguće – ali ne bacaju svetlo na svakodnevno iskustvo ne-biološke majke. Ako ostavimo pravo po strani, nedostaje nam ono što nam najviše treba: priče sa prve linije ne-biološkog majčinstva; optimističke, humoristične priče srećnih i zadovoljnih lezbejki – majki koje se svakodnevno bore da objasne porodičnu strukturu na igralištu, na roditeljskom sastanku, slušajući decu koja razgovaraju o porodici sa dve mame dok ih razvoze kućama, ili kada su suočene sa materinskom žudnjom – sopstvenom ili žudnjom njihove partnerke koja je biološka mama. (Što se tiče biološke mame, zadrška u deljenju naziva „mamica“ bila je samo vrh mog biološkog ledenog brega).

Priče u ovoj antologiju su priče kolonistkinja. To su anegdote o tome šta znači biti mačo bučica koja je naviknuta da „prolazi“ pre kao otac, nego majka, ili žena koja tuguje za sopstvenom neplodnošću dok podržava partnerku koja je bez problema ostala u drugom stanju po drugi put.  Ovo su iskrene ispovesti ljubomore koja je doživljena posmatrajući partnerku koja doji, i ogorčenja autanja po 12 puta nedeljno odgovarajući na pitanje „ko je tata?“. Ovo su priče sa časova porođaja, iz porodilišta u sred noći i dečjih igrališta u ranu zoru. Humoristične su i ogorčene, izuzetno lične i duboko reflektivne.

„Ispovesti druge majke“ nije knjiga vodič, jer kao što će vam reći i svaka žena iz knjige, istopolno roditeljstvo nema univerzalnih pravila – kao ni jedno roditeljstvo. Ovo je kao logorska vatra oko koje su sakupljene ne-biološke majke i gde slušaju priče onih koje prolaze isti put. Mesto gde iznurena mama može da se udari po kolenu i usklikne „Tačno znam na šta misliš!“.

Eseji koji sačinjavaju prvi deo, Rođenje, bebe i nadalje, istražuju koncept ne-biološke majke od začeća do detinjstva. Skoro svaka autorka obrađuje teme koje su univerzalne za lezbejske parove koji žele biološku decu: Koja od nas dve će zatrudneti? Odatle nastaje razilaženje, jedne koriste iskustvo roditeljstva, ili skorog roditeljstva, da iskažu emocionalni značaj uloge: gledajući kako pratnerka doji, boreći se sa homofobnom birokratijom na porodiljskom odeljenju. Druge sagledavaju svoje mesto u društvu sa dugoročnijeg ličnog i političkog stanovišta ne-biološkog materinstva. Dok neke dovode u pitanje jezičke odrednice i ukazuju da sve žene partnerke ne moraju biti majke, i da reči poput „ne-biološke“ „one koje nisu rodile“ imaju negativnu konotaciju i ne ukazuju na pozitivan predznak roditeljstva.

Zato što lezbejke imaju pred sobom varijetete roditeljstva koji se ne pružaju parovima suprotnog pola, uključili smo i dva kraća odeljka. Druge deo, Hvatanje u koštac, daje glas ženama koje su se pozabavile obema stranama roditeljstva. Tu se nalaze priče dve biološke majke čije partnerke odlučuju da ostanu u drugom stanju, kao i priče dve ne-biološke majke koje kasnije odlučuju da ostanu u drugom stanju. U trećem delu, Pristizanje nakon otpočinjanja predstave, lezbejska „maćeha“ deli svoje iskustvo roditeljstva nakon raspada braka svoje partnerke.

Neke od ovih priča su ispunjene humorom. Neke su tužne. Neke su i jedno i drugo. Ali sve su dovoljno zanimljive da vas drže budnom čitavo veče razmišljajući o pojmovima materinstva, roditeljstva i nuklearne porodice. Ipak je ovo logorska vatra.

Tokom grupe susretanja za nove biološke mame, podelila sam sa grupom malu prljavu tajnu kako sam želela da budem jedina mama u kući, da sam želela Fejt dodeliti neku novu reč koja još uvek ne postoji, a koja bi je odredila kao roditelja. Misleći da sam homofobna, sramota za gej roditelje širom sveta, bila sam šokirana kad je jedina preostala lezbejka u grupi posramljeno klimnula glavom.

„I ja“, rekla je postiđenim glasom.

Kako smo i Fejt i ja Jevrejke (mada ne ortodoksne) dobronamerna heteroseksualna mama je predložila da Fejt bude „Ima“, jevrejska reč za mamu. Ovo mi se učinilo kao odlična ideja.

„Budi ti Ima“, odgovorila mi je Fejt.

„Ali ja sam njena majka, njena američka majka“.

„Ja, takođe“.

Trebalo mi je malo vremena da shvati kako je Fejt, majka našem detetu isto onoliko koliko je i Amerikanka, sada krivicu svaljujem na limitacije jezika, pre nego na moje nerazumevanje. Bez imena za njenu ulogu, Fejt je imala smo srce da je vodi dok je urezivala mesto u svetu, za sebe i svoju porodicu. Sramežljivo sam se pomakla u stranu i napravila joj mesta.

Konačno, naša kćerka je odlučila u naše ime. Zove nas Mama Fejt i Mama Harli. Nekada, radi uštede, kada joj treba bilo koja, vikne preko čitave kuće „Mame!“.

Ova kolekcija je posvećena Fejt, i ne-biološkim mamama lezbejkama svuda na svetu koje se hvataju u koštac ne samo sa uobičajenim zamkama roditeljstva, već, ponekada, i revolucionarnim zadacima kreiranja sopstvene uloge majke/roditeljke u sopstvenim domovima i van. To je za one žene koje nas podsećaju da samo zato što su žene sa decom nisu, u isto vreme, i mame ili mamice. To je za one žene koje su do sada morala da gledaju u pravcu očeva u želji da sebe lociraju u ogromnim prostranstvima roditeljstva. Ovo su vaše priče. Neka vam pruže podršku i smeh, snagu i podršku, i neka služe da edukuju nas ostale istorijskim veličinama i kulturalnim značajnostima vašeg materinstva. Samo napred, devojke!

Harlin Ejzli
Boston, Masačusets
 

Film

Projekcija filma "Fine mrtve djevojke"
fine mrtve djevojke
05 Lipanj 2014 1719
Povodom pride tjedna, sljedeći utorak (10.06.) u LGBT Centru Zagreb prikazat će se film Fine mrtve djevojke, a u četvrtak (12.06.) LGBT centar ugostiti će glumice iz istoimene predstave dramskog k...
Robert de Niro: Moj život sa gej ocem
Robert de Niro
29 Svibanj 2014 1351
Čuveni holivudski glumac Robert de Niro otvorio je dušu i za magazin “Aut” govorio o svom pokojnom ocu o kome je snimio i dokumentarni film.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
19 Prosinac 2013 1707
U nedjelju 22.12.2013. u 18h će se u klubu MaMa (Preradovićeva 18) prikazivati dokumentarni film Right2Love koji prikazuje život LGBT obitelji u šest država Europske unije. U filmu LGBT roditelji...

LEZdarije

10 stvari koje nikada ne biste trebali reći lezbijki
Vrišt
19 Svibanj 2010 5996
10. Sve lezbijke samo žele biti muškarci Ne žele! Mi smo žene koje žele biti sa ženama. Ko je rekao išta o muškarcima? Muškarci imaju penis, pa što? Nije da se ne mogu prošetati par stanica...
45 načina da se rešite sastanka na slepo.
maca
05 Kolovoz 2009 3930
1. Tokom večere, štitite svoj tanjir nožem i viljuškom tako da odajete utisak da ćete ubosti svakog ko posegne za vašim tanjirom, pa makar to bio i konobar.2. Pokupite sve slanike sa okolnih sto...
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
15 Srpanj 2009 4043
1. Nazivajte je.2. Ne lažite.3. Ako će vam izlazak biti zabavan, pozovite i nju.4. Ukoliko će vaš izlazak uključiti i striptizete, ne zaboravite pravilo sa bazena "Bez dodirivanja".5. Tačan odgo...

Oni o nama

Budući politolozi/ginje su nedovoljno upućeni
politolozi
07 Svibanj 2015 1033
u problematiku ljudskih prava Tražeći informaciju više, kao budući saradnik portala Lgbt.ba, o položaju LGBT osoba u Bosni i Hercegovini, najčešći termini koji se pojavljuju u izvještajima, m...
Željka Markić nakon dobivene bitke izgubila rat
Markić
06 Kolovoz 2014 1529
Ni danas nije potpuno jasno zašto je Željka Markić odlučila postati dio javnoga života u Hrvatskoj te najznačajnija vjernica za Katoličku crkvu od devedesetih godina naovamo upravo zahvaljujuć...
Tolerancijom prema gay pravima odlikuju se razvijene sredine
Petrić
23 Siječanj 2014 1623
One sredine koje su na nedavnom referendumu o braku glasale "protiv" (Istra, Rijeka,Varaždin...) su razvijenije, naspram sredina koje su glasale "za". Sve to ide u prilog teoriji poveznice društveno...

Za žene 50+

Nekad i sad
lesbian party
04 Lipanj 2010 5373
Sad: U noćnom klubu gužva. U obilju žena raznih dobnih skupina muškarci se mjere promilima, a prisutni su isključivo u svojstvu osoblja. Na ulazu plakat s naznakom Ladies Only. A ženeeeeee. Ima...
Generacija u procjepu
Starije lezbijke
20 Svibanj 2010 2571
Zašto baš 50+?Površno gledano moguće zato jer jedna 50+ lezba ima veliki utjecaj na ovoj stranici pa joj se eto prohtjelo pisati i objavljivati tekstove o svojoj generaciji.
Možete li izbeći upadanje u "anti-aging" zamku?
aging
13 Srpanj 2009 3455
Nemam nameru pokušavati da se 65 izgledam kao da mi je 25.
FacebookTwitterDeliciousStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Lezvezarije Gilde M.

 

Izložba Tine Antolić

Pogled s BaLConn-a