Queerologija

10 pre podne je. Subota ujutru i mi smo na prenatalnoj jogi za partnere, kada mi je sinulo da je Fejt žena i da smo obe gej. Zaista nisam mnogo promišljala o ovoj, tako očitoj, činjenici od dana regularne intrauterine inseminacije gde je bilo jasno kao dan da ne upražnjavam seks sa muškarcem. Jednostavno mi to nije predstavljalo problem, niti na našim prenatalnim sastancima, niti tokom časova o porođaju, niti na časovima prve pomoći. Zaista nije, do ovog trenutka, radionici prenatalne joge za partnere, tada je postalo bolno jasno.
 
dad

 
Ukupno je bilo osam parova, uključujući i nas, po četiri na svakoj strani sobe. Nije to što se svaki par sastoji od žene i muškarca, ono što ovu spoznaju čini bolnom. Nije to što, u želji da bude politički korektna instruktorka joge kompulsivno se obraća svakom paru sa „biološka majka i partner“. Nije čak ni to kada treba da se zagrlimo i mazimo pa primetim nekoliko pari očiju „partnera“ koji gledaju dve devojke, besplatan soft porno u subotnje jutro. Nego je to što Fejt ne može da me drži.

U svim pozicijama koje uključuju „partnere“ koji podižu biološke majke, Fejt je ili previše niska ili previše slaba da bi podigla mene i moje trudno telo. Dok ostale biološke majke bezbedno utonu u maljave ruke svojih partnera, više od jednom Fejt izgubi oslonac, usled moje težine. Ovo su položaji za podršku poroda, poze koje trebamo uvežbati tako da nam dođu prirodno na dan užasno bolnih kontrakcija, onda kada bih sebi oči iskopala viljuškom, mogu svu svoju težinu prebaciti na Fejt i fokusiram se na duboko disanje i meditativne udisaje. Toliko o podršci tokom porođaja. Da stvari budu još gore, Fejt je nekoliko centimetara niža od mene. Naslanjanje na nju, znači preklapanje nje.

Naša joga instruktorka pustila je traku i „om“ ispunjava prostoriju. Ostali parovi njišu se ritmično, u društveno zabranjenoj pozi , ali fizički koordinisanoj ljubavi. Svaki par je dobio instrukciju da diše zajedno, da se pomera zajedno da se otvore prema bebi i prime ljubav jedno drugog.

Jako se trudim da verujem da se mogu pustiti unazad bez da pogledam, i da će me Fejt dočekati otvorenih ruku. Ovoga puta nisam sumnjičava i urođeno nepoverljiva osoba, i to me ne  sprečava da verujem u snagu moje devojke da me dočeka i zagrli. Stvar je u tome da ona to ne može. Ugojila sam se 12 kilograma u poslednjih šest i po meseci. Svaki put kada me drži čujem je kako izdiše.

„Prestani da se ponašaš kao da te ubijam“

„Ali to i radiš“

Joga instruktorka šeta po sobi, zastajući pored svakog para da popravi i odobri, sve uz blag pritisak ruku. Kada stigne do nas kao da ne zna šta da radi. Sve te godine treninga, vegetarijanstvo, spiritualno lečenje, nisu je pripremili na ono što ima pred sobom, ženu od 64 kilograma koja pritiska ženu od 50, koja bi trebalo da je drži tako čvrsto da se onoj prvoj učini da je u bestežinskom stanju. Pretpostavlja da bi se isto događalo i da sam u vezi sa vrlo sitnim muškarcem, ili vrlo slabim, ili muškarcem koji je fizički hendikepiran na neki način. Dok druge majke opušteno odmaraju glavu na partnerovim ramenima, ja stanem ispred Fejt i celu je zaklonim.

„Probajte ovo“ rekla je instruktorka joge dok mi je nežno savijala kolena, izvijala leđa u luk i pritiskala ramena.

Osećala sam se kao da ležim na zubarskoj stolici, osim što stolice nema, a brada Fejt mi je pritiskala lobanju. To je najneudobniji i najopasniji položaj koji mogu da zamislim. Ukoliko povetarac puhne kroz otvoreni prozor, prevrnusmo se. Bar nisam stvarno kod zubara, tešim sama sebe. Budi zahvalna za male stvari.

„Eto“, rekla je instruktorka joge, a onda prešla na sledeći par.

Fejt ponovo izdahnu.

„Držiš li me?“ pitala sam je, misleći da možda, nekako, ovako i treba da se osećam u ovom položaju, kao neka joga interpretacija života i smrti, gravitacije i nedostatka iste.

„Samo se ne pomeraj“

Da li je ovo naša sudbina na porođaju? Dve male žene, same u poslu koji je namenjen mužu i ženi.

„Nije kao da smo stvarno i trebale da budemo u tim položajima“, rekla sam Fejt kasnije. „Mislim, verovatno ću biti u takvim bolovima da ću vrištati da se jebeno skloniš od mene. Veruj mi, nećemo ih se ni setiti“.

U tajnosti, pitala sam se da li se muškarci i žene sećaju, da li u sklopu dela stavljanje penisa u vaginu ide i pamćenje svih položaja za olakšavanje poroda koje smo učili na joga seansama. Ali možda se to samo ja pitam da li smo doneli evolucionističi ispravnu odluku o rođenju deteta u ovom svetu, da smo nas dve sposobne za tako ogromnu stvar.

„Ja ću ih se setiti“ rekla je Fejt, ne trepnuvši.

Tako mi je laknulo. Naravno da smo ok! Naravno, radimo pravu stvar! Nismo li disale u predivnoj harmoniji za vreme poze ratnika? Nismo li se opuštali duboko i bez smejanja tokom 20-ominutne meditacije na kraju radionice? Nismo li zajedno već skoro deset godina i nismo li naučile da uzgajamo našu ljubav u PUV (penis-u-vagini) svetu? Mi to možemo. Mi to moramo.

Da bi utvrdila svoj odgovor, Fejt me povlači nazad i gura bradu snažno u moju lobanju. Pokoravam se savijajući kolena, opuštajući ramena i napuštajući sve sumnje.