Queerologija

Sa 38 godina, suočena sa iznenadnom smrću bake i neizbežnim gubitkom majke usled raka jajnika, odlučila sam da želim bebu. Želim da održim ljubav u životu, da imam majku negde u životu, čak iako to znači da ću majka biti ja. Na svu sreću moja partnerka, sa kojom sam 8 godina u vezi, takođe želi bebu. Na nesreću obe smo žene i planiramo porodicu, stoga potrebno je izvesno planiranje, malo biološko istraživanje; potreban je stvarno fin, plodan muškarac, ili banka sperme. Nakon godinu dana krvi, znoja, suza i terapije, odlučile smo se za banku sperme. Još sedam meseci neuspešne intrauterine inseminacije i našle smo se u reproduktivnom lavirintu koji nismo očekivale ni u najluđim snovima. Iste nedelje kada je i mojoj majci zakazana hemo-embolizacija (ubacivanje hemoterapije preko katetera direktno u jetru), iste nedelje kada se Fejtin (moje partnerke) automobil definitivno pokvario, iste nedelje kada je svemirska stanica Mir trebalo da padne u okean. Pazite tamo dole!
 
dad

 
Kada žena od 39 godina ne ostaje u drugom stanju putem lekarske inseminacije, sledeći korak je uzimanje hormona i drugih oralnih i sastojaka koji se negde uguravaju, a sa ciljem dovođenja reproduktivnog sistema u red, posebno da nateraju jajnike da rade prekovremeno i reprodukuju, recimo količinu jajnih ćelija za jednu godinu, u roku od mesec dana. Sperma samo treba da pliva u velikom broju, velikom brzinom i u pravom smeru – i sve će biti u redu.

I ako sve što želim je da ostanem trudna i rodim ovu bebu, ja to ne mogu. Nije dovoljna samo želja da se oplodim. To je zato što sam provela poslednje četiri i po godine gledajući majku kako se bori sa rakom jajnika. To je zato što radim u polju medicinskih istraživanja, zato što znam da su čak i nedokazane naučne teorije ipak teorije, da ideje moraju odnekud da dođu. Ali ne postoje sve stvari kao nedokazane naučne teorije. Neke stvari nas uopšte ne zabrinjavaju. Na primer,  niko ne istražuje potencijalnu vezu između soliniteta i raka jajnika, klasične muzike i raka jajnika, Tilenola i raka jajnika. To je zato što mnogi ljudi rade istraživanje o potencijalnoj vezi između lečenja neplodnosti i raka jajnika.

Tako smo se mi spremile da pomognemo mami da preživi još jednu rundu iznurujuće hemoterapije, a meni je bilo teže nego ikada da uzmem hormone protiv neplodnosti za koje postoji i najmanja verovatnoća povezanosti sa znate-već-čime. Ukoliko nema drugog načina da zatrudim, onda ću to učiniti. (zar ne bi bilo užasno odlučiti se na nemanje dece, jer ne želite da uzimate hormone koji mogu izazvati rak, a onda, svejedno, dobijete rak?) uzeću ih ako moram. Ali pre nego što to uradim, postoji jedna stvar koju moram znati. Želim da znam da li je naš donator oplodio neku ženu. Mislim, možda, samo možda, stvar nije do mene.

„Nešto sam razmišljala“, upitala sam ženu koja radi u banci sperme u kojoj sam kupila uzorak. „Da li je još neka žena zatrudnela od donora broj 232?“

Žena je napravila pauzu pre nego što je odgovorila, „Baš čudno da ste pitali“.

Baš čudno da ste pitali?

Očigledno nekoliko trenutaka pre, istog tog jutra, druga žena je zvala da bi postavila upravo to pitanje za istog donora.

Učinilo mi se da mi se tlo pod nogama pomera, da su zidovi oživeli. Sve se pomeralo dok sam ja stajala. Uhvatila sam se za naslon stolice, da bi se zadržala na nogama, da osetim nešto stabilno u svojim, potencijalno, vrlo plodnim rukama.

„Dakle“ nekako sam uspela da izgovorim. „Izgleda da nas je dve koje nismo ostale plodne od donora broj 232“.

„Zapravo, ima vas pet“, progovorila je žena u banci sperme. „Ako mene pitate, po zakonima verovatnoće neka je trebala da ostane trudna do sada“.

Fejt i ja smo sele za kuhinjski sto i napravile listu stvari koje je potrebno uraditi sledeće nedelje. Moramo da budemo uz mamu tokom hemoterapije, nabavimo nov auto za Fejt i da nađemo novog donatora sperme. Fejt je preuzela nabavku auta, ja donatora sperme. Brigu oko majke podelićemo sa mojom sestrom, Keri, koja stiže iz Los Anđelesa za dva dana. U međuvremenu moramo da radimo, hranimo se i ne zaboravimo da se kupamo.

Hemo-embolizacija koja je trebalo da traje sat i po, trajala je tri i po sata jer je arterija moje majke imala zakrivljenje ili zaobljenje usled konstrukcije. Srećom, sestre su izlazile, s vremena na vreme, sa radiologije izveštavajući sestru i mene o napretku. Znaju dovoljno da se osmehnu dok nam prilaze. Zadrže lažan osmeh duž celog hodnika, dok nam ne priđu, i ne čujemo ih „Dobro se drži“. Onda im indiferentnost preleće preko lica i one odlaze u kafeteriju ili toalet ili napolje da zapale cigaretu.

Keri i ja vreme provodimo tračareći i jedući čokoladice. Kada majku napokon izvezu sa radiologije, mi smo emocionalno iscrpljene, a ona je u dubokom snu izazvanom lekovima. Procedura, slična angiogramu, uključuje provlačenje cevčice kroz arteriju na preponi do leve strane jetre, gde se ubrizgava hemoterapija kroz cevčicu direktno u jetru. Dobro je prošlo. Ali „Koji put smo morali da prevalimo!“ doktori i sestre su neprestano ponavljali. „Kakva zaobilaženja“. Kao da je moja majka, u nekom trenutku života izabrala zakrivljenje arterije, kao što neko bira silikone ili trajnu. Svi su odmahivali glavom gledajući u našu nesvesnu majku „Kakva arterija!“.

Sledećeg jutra u zoru, majku su prevezli natrag na radiologiju radi CAT skenera. Skener otkriva da su doktori i sestre uradili dobru stvar. Hemoterapija ja ispunila levu stranu jetre i probila tumor. Za tri nedelje ćemo znati da li ćelije raka mašu belom zastavicom i proglašavaju poraz. U međuvremenu, majka će biti previše iscrpljena da se brine sama o sebi. Mnoštvo ćelija jetre je mrtvo, a to očito strašno iscrpljuje osobu, da ne pominjem efekte hemoterapije. Keri, Fejt i ja stižemo u bolnicu nakon CAT skenera, i čujemo sve ove vesti. Rečeno nam je da moramo kuvati i čistiti umesto majke, mora popiti dva litra tečnosti dnevno, a temperatura ne sme preći 101. Onda smo skupili majčine stvari i odvezli je kući.

Nekoliko prijateljica majki opisalo je povratak kući sa novorođenčetom, otvarajući vrata, gledajući se sa partnerkom i misleći „Šta sad da radimo?“. Slično je bilo i sa našom majkom. Skupila se u uglu kreveta i zatvorila oči. Nas tri, od kojih ni jedna nije obučena negovateljica, razmenismo zabrinute poglede.

Keri je prva na dežurstvu: prva nedelja. Odlučili smo da radimo po sluhu nakon toga. Lekar nam je rekao da će majci biti potrebna 24-voročasovna pomoć samo prve nedelje. Kroz tri nedelje moći će sama da se stara o sebi. Nakon Kerinog povratka u Los Anđeles, moj ujak će je paziti četiri dana. Onda sledi vikend, slobodna od posla, ja peuzimam majku i u nedelju će proći deset dana, a ona će biti kao nova.

Do 9 uveče prvog dana nakon bolnice moja majka ima temperaturu od 103. Keri i ja je prenesemo do auta i narednih pet sati provedemo u hitnoj pomoći gde utrnulo gledamo kako joj daju 2 litra, intravenozno, tečnosti i mnogo usplahiranih stažista koji smatraju da je njen puls od 180 nešto vrlo zabrinjavajuće. Na sreću, moja sestra i ja ne razumemo njihovu nervozu do sutra kada nam kardiolog objašnjava zašto naša majka mora provesti još najmanje dva dana u bolnici, pod strogim nadzorom. Onda smo poludele. Neprestano zapitkujemo jedan drugu to strašno i nepotrebno pitanje, „Šta bi se desilo da je nismo odveli u hitnu pomoć? Šta bi se desilo da je nismo odveli u hitnu pomoć?“. To je nepotrebno, pitanje bez smisla, ali ga mi ponavljamo iznova i iznova, ni iz jednog drugog razloga, nego da nam se smuči. Podsetilo me je kad je Simona non-stop puštala pesmu „You are my sunshine“, samo da bi se rasplakala.

„To je tako tužna pesma mama“, objasnila je Tori koja je došla da vidi zašto njena trogodišnja devojčica sedi ispred zvučnika i plače.

Nisam sigurna da li sestra i ja želimo tako da plačemo, ili želimo da zadržimo pritisak ovoga što se upravo dogodilo, ali moramo prestati da postavljamo to pitanje. Moramo prestati da se to zapitkujemo, iznova i iznova.

Neverovatno nam je kako su za nama dani kada smo tražili donatora Jevrejina. Na početku, kada dve Jevrejke žele da zasnuju porodicu, delovalo je najnormalnije da ćemo tražiti Jevrejina donatora. Sada, ne samo što nema pristojnog Jevrejina donatora ni u jednoj banci sperme koju smo želele da koristimo, jer smo se ograničili samo na „da“ donatore (oni koji se slažu da se upoznaju sa decom kada ona navrše 18 godina, ukoliko deca to žele), a samo je dve banke u zemlji koje nude tu opciju (a obe su specijalizovane za Jevreje sa mentalnim bolestima) – nije samo to. Kada se setimo dokle nas je naš poslednji Jevrejin doveo, počela sam da priželjkujem seme nekoga potpuno drugačijeg, od njega, od mene, od nas. Pretpostavljam da je Ćelavko (kilavko) genetski identičan meni da mi je bio skoro nevidljiv, kao da je deo problema bio to što moje jajne ćelije nisu raspoznavale njegove pasivne male spermatozoide. Kao razmažena derišta ušla su u moju matericu, sela i čekala da im moje jajne ćelije priđu. Dakle, nema šanse. Želim stranu spermu, spermu koja viče „Ovde sam!“ i izgleda potpuno drugačije od mojih Aškenazi jajašca. Želim akciju. I želim bilo koga sa čistom medicinskom istorijom.

Fejt se složila. O ovome smo pričale putem mobilnog telefona. Fejt se nalazila u auto salonu. Moja sestra je imala jedan u bolnici, a i ja imam jedan u biblioteci donatora u zdravstvenom centru u kojoj se nalaze profili donatora iz svih banaka sperme u Kaliforniji. Čitavog dana smo razmenjivale informacije u vezi majčinog srčanog pulsa, sedana sa petoro vrata i medicinskoj istoriji anonimnih muškaraca.

Prvi problem je što nam je naša banka sperme ponudila 5 besplatnih uzoraka nove sperme, ali ni jedan donator nam nije odgovarao. Nastupila je oseka i nije bilo mnogo izbora pred nama. Jedini muškarci koji su bili u ponudi kao da su ispitanici mog istraživanja o genetskoj komponenti mentalnih bolesti: sa stričevima koji su čuli glasove proteklih 20 godina, sa babama koje su se bacale sa litica. Bar su bili iskreni. Možda donatori koji negiraju takvu istoriju trebaju da nas zabrinjavaju. Zadubila sam se u svaki profil koji su imali, rastegla granice, zanemarila jedan standard ovde, drugu preferenciju onde. Da li je stvarno bitno što ni jedan rođak donatora nije upisao fakultet? Boston ima veliku medicinsku zajednicu, i da li je zaista potrebno brnuti se zašto je većina muškaraca u porodici drugog donatora podložna blagom obliku hemofilije? Ipak, ni jednog nisam mogla da proguram kroz okvir mogućnosti.

Nije nam bilo druge nego da promenimo banku sperme. Ovo je značilo advokati, pisma, trud dobijanja neke vrste kompenzacije osim pet bezvrednih uzoraka psiho-sperme koje nam je banka ponudila. Još jedan novi zadatak koji treba dodati na listu: izlečiti mamu, naći donatora, kupiti auto, pripretiti banci sperme.

Pregledajući preostale fajlove, nešto mi je zapelo za oko. Bež fascikla sa donorskim brojem Ćelavka. Njegov medicinski profil, onaj o kome sam sanjala da će nam banka sperme poslati za džabe. Nisam ga videla mesecima. Rekla sam sebi da ću ga naručiti istog trenutka kada ostanem u drugom stanju. A onda ćemo ga sačuvati u jednom posebnom odeljku za bebu, tako da može da ga pregleda kada odraste. Sećam se da je pisalo da je Ćelavko ljubazan i brižan i da voli da kuva, da je donirao spermu da bi pomogao manje srećnim parovima koji drugačije ne mogu imati dece, da je učtiv, pametan i talentovan.

Ono što zaista piše je da njegov razlog doniranja sperme jeste način kreiranja potomaka, pošto njegova žena ne može ostati u drugom stanju.

U ono vreme mi je ovo objašnjenje delovalo nevino; obrazovan muškarac koji je posvećen svojoj devojci i samo želi da nađen način da nastavi svoje genetsko nasleđe. Bar je bio u vezi, bar je bio obrazovan, bar je bio iskren. Nikada nam nije palo na pamet – a nije ni banci sperme – da je on razlog neplodnosti njegove devojke. Broj njegovih spermatozoida je vrlo dobar. Nikada nikome nije palo na um. Ili možda jeste?

Slaba je šansa da će u jedinoj preostaloj banci spreme nuditi donore koji su spremni da otkriju svoj iudentitet. Ima ih ukupno sedam u ovoj banci i to uključujući muškarce svih rasa. Jedan je Jevrejin i u porodici ima depresiju tako pervazivnu da sam osetila kako mi sopstveni nivo serotonina opada samo razmišljajući o njemu. Drugi je muškarac koji pati od, kako banka sperme insistira, neznatna penalna neregularnost, sledi čovek čiji su roditelji bili narkomani, onda muškarac koji živi od posla koji uključuje premeštanje kutija i kamiona i međunarodne granice, što je previše misteriozno za moj ukus. Uhvatila sam sebe kako bacam pogled krišom na fajlove „ne“ donatora, muškaraca koji neće dozvoliti deci da ih kontaktiraju. Da li je to tako loše? Možda će se zakoni promeniti do tada ili će se promeniti mišljenje donora. Možda našu decu neće biti briga.

Pozvala sam Fejt. „Šta misliš o „ne“ donatoru?“ Objasnila sam joj da je zemlja prepuna „ne“ donatora. Možda se ograničavamo na strance i strane banke sperme insistirajući da imamo donatora kog naše dete jednog dana može upoznati.

Fejt sedi nasuprot dileru polovnih automobila. Čujem da mu govori „Dajte mi minut“.

„Potreban nam je „da“ donator“, prošaputala je u telefon. „Ne deluje u redu da bude drugačije“.

Setila sam se. „Da“ donor bio je naš kompromis. Bilo je to drugo najbolje rešenje ako izuzmemo Fejtinu prvu soluciju: poznati donor. Bilo je to srednje rešenje, mesto gde smo odložile mačeve i rukovale se. Moramo ostati na toj teritoriji. Ukoliko se pomerimo, rizikujemo da se jedna od nas zauvek oseća zakinutom, kao i milion godina bračnog savetovanja.

„Okej, ali nema skoro nikoga. Šta misliš o socijalnoj fobiji?“

Diler automobilima upada sa nekom vitalnom informacijom o poravnanju i garancijama i limariji, za trenutak mi se učinilo da se govori o donatoru. Zamišljam brokere sperme koji sede sa tobom i bombarduju te SAT rezultatima, neuropsihološkim nalazima i veličinom šaka.

„Slušaj“, broker sperme bi rekao, „da si moja kćerka insistirao bih da uzmeš donora broj 9873. Lično“, snizio bi glas u šapat, „radije bih imao dete sa socijalnom fobijom nego neko koje bi otišlo od kuće i ništa ga ne bi interesovalo. Znaš na šta mislim?“

„Nađi nekog“, rekla je Fejt.

Dva dana kasnije, između poseta kardiološkom odeljenju i biblioteke sperme, između razgovora sa doktorima, stažistima i sestrama, našla sam novog donatora sperme, a Fejt je našla novi auto. Kako je sudbina htela, oboje su Japanci.

Film

Projekcija filma "Fine mrtve djevojke"
fine mrtve djevojke
05 Lipanj 2014 1719
Povodom pride tjedna, sljedeći utorak (10.06.) u LGBT Centru Zagreb prikazat će se film Fine mrtve djevojke, a u četvrtak (12.06.) LGBT centar ugostiti će glumice iz istoimene predstave dramskog k...
Robert de Niro: Moj život sa gej ocem
Robert de Niro
29 Svibanj 2014 1350
Čuveni holivudski glumac Robert de Niro otvorio je dušu i za magazin “Aut” govorio o svom pokojnom ocu o kome je snimio i dokumentarni film.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
Prikazivanje dokumentarnog filma o LGBT obiteljima u klubu MaMa - nedjelja 22.12.
19 Prosinac 2013 1707
U nedjelju 22.12.2013. u 18h će se u klubu MaMa (Preradovićeva 18) prikazivati dokumentarni film Right2Love koji prikazuje život LGBT obitelji u šest država Europske unije. U filmu LGBT roditelji...

LEZdarije

10 stvari koje nikada ne biste trebali reći lezbijki
Vrišt
19 Svibanj 2010 5996
10. Sve lezbijke samo žele biti muškarci Ne žele! Mi smo žene koje žele biti sa ženama. Ko je rekao išta o muškarcima? Muškarci imaju penis, pa što? Nije da se ne mogu prošetati par stanica...
45 načina da se rešite sastanka na slepo.
maca
05 Kolovoz 2009 3930
1. Tokom večere, štitite svoj tanjir nožem i viljuškom tako da odajete utisak da ćete ubosti svakog ko posegne za vašim tanjirom, pa makar to bio i konobar.2. Pokupite sve slanike sa okolnih sto...
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
Ako ste buč, u vezi sa famicom i želite da potraje:
15 Srpanj 2009 4043
1. Nazivajte je.2. Ne lažite.3. Ako će vam izlazak biti zabavan, pozovite i nju.4. Ukoliko će vaš izlazak uključiti i striptizete, ne zaboravite pravilo sa bazena "Bez dodirivanja".5. Tačan odgo...

Oni o nama

Budući politolozi/ginje su nedovoljno upućeni
politolozi
07 Svibanj 2015 1033
u problematiku ljudskih prava Tražeći informaciju više, kao budući saradnik portala Lgbt.ba, o položaju LGBT osoba u Bosni i Hercegovini, najčešći termini koji se pojavljuju u izvještajima, m...
Željka Markić nakon dobivene bitke izgubila rat
Markić
06 Kolovoz 2014 1529
Ni danas nije potpuno jasno zašto je Željka Markić odlučila postati dio javnoga života u Hrvatskoj te najznačajnija vjernica za Katoličku crkvu od devedesetih godina naovamo upravo zahvaljujuć...
Tolerancijom prema gay pravima odlikuju se razvijene sredine
Petrić
23 Siječanj 2014 1623
One sredine koje su na nedavnom referendumu o braku glasale "protiv" (Istra, Rijeka,Varaždin...) su razvijenije, naspram sredina koje su glasale "za". Sve to ide u prilog teoriji poveznice društveno...

Za žene 50+

Nekad i sad
lesbian party
04 Lipanj 2010 5372
Sad: U noćnom klubu gužva. U obilju žena raznih dobnih skupina muškarci se mjere promilima, a prisutni su isključivo u svojstvu osoblja. Na ulazu plakat s naznakom Ladies Only. A ženeeeeee. Ima...
Generacija u procjepu
Starije lezbijke
20 Svibanj 2010 2570
Zašto baš 50+?Površno gledano moguće zato jer jedna 50+ lezba ima veliki utjecaj na ovoj stranici pa joj se eto prohtjelo pisati i objavljivati tekstove o svojoj generaciji.
Možete li izbeći upadanje u "anti-aging" zamku?
aging
13 Srpanj 2009 3455
Nemam nameru pokušavati da se 65 izgledam kao da mi je 25.
FacebookTwitterDeliciousStumbleuponGoogle BookmarksLinkedin

Lezvezarije Gilde M.

 

Izložba Tine Antolić

Pogled s BaLConn-a