Labris je pokrenuo seriju intervjua sa istopolnim parovima, kao istpitivanje potrebe za istopolnim registrovanim zajednicama u Republici Srbiji. Prvi intervju koji obajvaljujemo urađen je u aprilu mesecu ove godine sa devojkama koje su želele da ih potpišemo sa „Nomadi“.
1. Koliko dugo ste zajedno i kako biste označili vašu vezu, kao partnerstvo, brak, zajednicu itd?
Zajedno smo tri godine, a našu vezu bismo označile kao partnertsvo i/ili zajednicu.
2. Na koje ste sve reakcije nailazile u javnosti kao par tj. kako vas drugi vide, oni koji su vam bliski tako i oni koji vas ne poznaju? Da li vas vaše matične porodice i prijatelji doživljavaju kao zajednicu koja je dinamična u porodičnom smislu?
Reakcije drugih na našu vezu su mahom pozitivne. Oni koji nas ne poznaju, verujemo, nemaju negativan stav o našoj vezi. Kako postoje dobronamerne kritike i sugestije, tako ima i ne naročito pozitivnih komentara koji su, smatramo, tu zbog psihičkog sklopa osoba koji su ih davali, a manje zbog kvaliteta našeg odnosa.
3. Šta je za vas porodica? Šta mislite o usvajanju i vaspitavanju dece?
Za nas je porodica skup dvoje ili više ljudi (i njihove (ne)zajedničke dece) koji svojom međusobnom ljubavlju i/ili poštovanjem i međusobnim interesima čine koheziju zaštićenu od strane države i društva u kojem se isti nalaze.
O usvajanju i vaspitavanju dece u Srbiji, ukoliko se ne udubljujemo u problematiku, imamo veoma pozitivan stav o kom smo razgovarale i razmišljale. Detaljnom analizom smo došle do sledećih zaključaka:
- iako bi dete živelo u zajednici sa dvema majkama, bilo bi mu pruženo sve što jedno dete treba da dobije (po našem neskromnom mišljenju, i mnogo više od toga),
- problem prihvatanja okoline u kojoj se dete nalazi,
- problem prihvatanja okoline u kojem se mi, kao majke, nalazimo,
- problem zaštite i podrške nas kao alternativne porodice od strane države.
4. Prvo registrovano partnerstvo između istopolnih osoba odobreno je 1989. godine u Danskoj sa ubeđenjem o doživotnom trajanju, monogamiji, i strogom odvajanju zadataka i autoriteta prema rodnim parametrima. Koliko se to uklapa u vaš idealni model veze?
Naš idealan model veze podrazumeva dvoje zrelih, osvešćenih, ostvarenih i emotivno inteligentnih osoba koji na bazi međusobne ljubavi i poštovanja usmeravaju svoj suživot u smeru i intenzitetu koji god je njima prihvatljiv i odgovarajući, pod uslovom da time svesno ne štete drugim ljudima.
5. Neki misle da registrovano partnerstvo ili homoseksualni brak, imitira straight brak tj. mislite li da će uvođenje registrovanog partnerstva odvesti gej i lezbejke ka tome da prosto imitiraju straight model srednje klase? Kakvo je vaše mišljenje?
Ne postoji model strejt ili model gej braka. Postoji potreba ljudi, koje god oni boje, veroispovesti ili seksualne orijentacije bili, da se grupišu u porodice i na temelju iste organizuju svoj život. Ne smatramo da je porodica prevaziđena niti da će ikada to biti – čovek je kroz vreme postao svesniji i slobodniji i kao takav se izdiferencirao u one koji žele slobodu, zatim u one koji su tradicionalni, i na mnoge druge stupnjeve. Svi su oni potpuno legitimni što ne znači da jedan model isključuje drugi. Raznolikost i treba da postoji, unirformnost je ono što treba biti prevaziđeno.
6. Šta bi vama donelo priznavanje registrovanog partnerstva između istopolnih osoba u Srbiji? U kojoj meri bi to izmenilo vaše sadašnje pozicije u društvu?
Registrovanje istopolnih partnerstava za nas bi značilo nešto veoma pozitivno. Sa druge strane, ono ne bi imalo pozitivne efekte ukoliko to registrovanje ne bi proisteklo iz prihvanja zajednice nego je nametnuto iz političkih razloga. Ono što bi nama kao paru koji planira zajedničku budućnost i porodicu najviše značilo jeste pozitivan stav društva u kome se nalazimo (gde je primaran stav naše porodice), dok je na drugom mestu po važnosti korak države – registracija istopolnih partnerstava.
