Novi ljudi u životu

Lijepa ili ruzna iskustva koja zelite podijeli sa drugima.
Post Reply
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Novi ljudi u životu

Post by fireandice »

Koliko lako uključujete nove ljude u svoj život? Upoznate ih, djeluju vam sasvim ok, pa počnete da se družite sa njima, zove te ih na kafu, u izlazak, posjećujete se, razgovarate o ozbiljnim pitanjima koja se tiču vašeg života i to.
I koliko često?
User avatar
Instinct
World of palpitation.
Posts: 22287
Joined: 28 Jul 2008, 17:48
Location: Saturn

Re: Novi ljudi u životu

Post by Instinct »

Sve ovisi o tome kakvim ih procjenim i koliku zainteresiranost pobude u meni. :cer: Ne "otvaram" se baš lako ljudima(ponekad su potrebne i godine) tako da je čitav taj proces dosta spor kad su novi ljudi u pitanju.
"Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umrijeti, jer ja se ne završavam. "
User avatar
whisper
penzionerka
penzionerka
Posts: 5902
Joined: 27 Oct 2010, 22:45
Location: istočno od raja..

Re: Novi ljudi u životu

Post by whisper »

lako uključujem nove ljude u svoj život (nekad lako stare i maknem iz života),kod mene je taj proces upoznavanja brz,otvorena sam osoba i sa nekima mi već nakon par dana bude kao da se znamo jako dugo.I mogu pričati o svemu,iako mi je netko još stranac
User avatar
Linda
penzionerka
penzionerka
Posts: 5467
Joined: 04 Jul 2010, 21:05

Re: Novi ljudi u životu

Post by Linda »

Ovisi sa nekim ljudima kliknem odmah i budem open book dok sa drugima sam closed and shut for a long time :dadada:

Lako uključujem to a point a ostalo pa tko me skuži skuži :laugh:
And I can't be running back and fourth forever between grief and high delight.
User avatar
Dora
penzionerka
penzionerka
Posts: 5319
Joined: 03 Sep 2011, 23:38

Re: Novi ljudi u životu

Post by Dora »

tesko ukljucujem nove ljude u svoj zivot. nekako mi treba jako dugo vremena da osjetim bliskost i da se povjerim. obicno su to ljudi koji imaju senzibilitet i temperament slican mom, ali su ekstrovertniji odnosno pristupacniji od mene, jer sam ja dosta introvertna osoba, pa samim tim mogu da otvore i mene.
kao sto rekoh dugo vremena mi treba, ali kad se jednom vezem za nekoga onda je to nesto trajno.
User avatar
laura
levo smetalo
Posts: 11687
Joined: 08 Aug 2010, 22:50
Location: otišla iz dalmacije

Re: Novi ljudi u životu

Post by laura »

Ranije sam bila željna upoznavanja novih ljudi, često i stranaca. Sada sve manje imam tu potrebu, tj nemam je uopće.
Ali ako sam s nekim duže u kontaktu koji nisam sama inicirala, nego je splet određenih okolnosti, i ako vremenom shvatim da ta osoba ima većinu osobina koje mi se sviđaju onda ću se vrlo vjerojatno i zbližiti s njom do određene mjere.
40 godina života je starost za mlade, a 50 godina života je mladost za stare. (Victor Hugo)
User avatar
hellen_stewart
najpoželjnija forumašica
Posts: 15819
Joined: 31 Jan 2008, 11:36
Location: Iza sedam gora,iza sedam mora...

Re: Novi ljudi u životu

Post by hellen_stewart »

U mom srcu je "hotel promaja" ulaze i izlaze, samo rijetki ostanu zauvijek :)
Mi nekog ljubimo ne zato sto sto tu ljubav zasluzuje potpunije i iskljucivije nego iko drugi,nego sto smo mi na tu licnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo na zemlji...
User avatar
djurdja
trabl babl
trabl babl
Posts: 9047
Joined: 17 Sep 2010, 10:01
Location: virtuala

Re: Novi ljudi u životu

Post by djurdja »

Laka sam za poznanstva, no za prava prijateljstva sam teska iz razloga sto imam priličnu dozu sramezljivosti i nenametljivosti, sto nekad izgleda kao nezainteresiranost. I kad bolje razmislim vecina mojih pravih prijatelja kojima su vrata uvijek otvorena, su mi prvi prilazili i pozivali na druzenja koja su prerasla u duboke prijateljske odnose. :)
Mogu se oduprijeti svemu osim iskusenju
User avatar
dalloway
penzionerka
penzionerka
Posts: 7016
Joined: 18 Jan 2008, 19:33
Location: nepoznata

Re: Novi ljudi u životu

Post by dalloway »

volim nova poznanstva i napravit ću iskorak prema ljudima koji su sramežljivi i sl. da ih mogu bolje upoznati,jer inače bi sve ostalo na prvom dojmu,a znamo da prvi dojam zna varati :cer: upravo kod povučenih i nenametljivih ljudi,jer ne dođu do izražaja,ili iz nekih drugih razloga nebitno... a sretna sam,ako se s nekim nađem na istoj valnoj i to preraste u prijateljstvo,jer me to oplemenjuje :)
‎Ne blistam jer sam tako izabrala. Ne šepurim se jer volim tajne. Smijem se jer sam sretno biće. Kad šutim sa sobom se sastajem u tamnim hodnicima sebe i tada bi se trebala najviše bojati jer nagovorim se na svakojake bezobrazluke. Na sebe sam slaba.
User avatar
daleka
penzionerka
penzionerka
Posts: 2965
Joined: 20 Aug 2012, 13:27
Location: udaljena

Re: Novi ljudi u životu

Post by daleka »

Bez ikakvog problema upoznati ću nove osobe i dozvoliti im ulazak u jedan dio mog života.
Također ću ih bez ikakvog problema izbaciti iz njega. Ponekad ne treba
održavati nešto samo forme radi.
Da odustanem ?!
Ne !!! Ne stoji mi !!!
User avatar
Lea
penzionerka
penzionerka
Posts: 9201
Joined: 13 Apr 2008, 15:24
Location: Njemacka

Re: Novi ljudi u životu

Post by Lea »

ljude s kojima ostvarim određeni ozbiljniji kontakt, vrlo lako uključim u svoj život. ukoliko mi takve osobe uistinu postanu od značaja, i "zavuku mi se pod kožu", teško da će se dogoditi da ću ih maknuti iz svog života.
Michelangelo Buonarroti "Kad pripadam tebi, tad konačno potpuno pripadam i samome sebi."
User avatar
cube
penzionerka
penzionerka
Posts: 4124
Joined: 06 Jan 2012, 03:34

Re: Novi ljudi u životu

Post by cube »

hellen_stewart wrote:U mom srcu je "hotel promaja" ulaze i izlaze, samo rijetki ostanu zauvijek :)



:daa: potpisujem
*CAUTION: Spending more then a few minutes with me could lead to a VERY serious addiction
User avatar
natasa
penzionerka
penzionerka
Posts: 1618
Joined: 18 Nov 2011, 13:31

Re: Novi ljudi u životu

Post by natasa »

Nema novih ljudi u mom zivotu. Polako se prica svodi na par znacajnih i to je to. Ne mogu da kazem da nema vrednih i zanimljivih osoba, ali zbog posla, obaveza u kuci, vremenom natalozene lenjosti da se izadje van uobicajene rutine sve vise se zatvaram u uzak krug istih, proverenih osoba. :ts:
vernixy

Re: Novi ljudi u životu

Post by vernixy »

Bez ikakvih problema sklapam nova poznanstva i nova prijateljstva. Komunikativna, nije mi problem da preuzmem "inicijativu" ako vidim da je neko vredan toga. Uvijek imam sirok krug prijatelja i poznanika, ali onih pravih, kojima mogu reči svaku pojedinost iz svog života nemam bas previse. To su uglavnom par osoba koje poznajem jos iz djetinjstva, i jedna nova koja je opravdala moje povjerenje. Da zaključim; za poznanstva i nova prijateljstva uvijek otvorena :dadada:
User avatar
Instinct
World of palpitation.
Posts: 22287
Joined: 28 Jul 2008, 17:48
Location: Saturn

Re: Novi ljudi u životu

Post by Instinct »

Svatko dolazi s nekim razlogom. Dobrim ili lošim, svejedno.
"Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umrijeti, jer ja se ne završavam. "
User avatar
naturale blonde
Hvar u srcu
Posts: 4672
Joined: 19 Oct 2009, 16:42

Re: Novi ljudi u životu

Post by naturale blonde »

sve ima svoj smisao i znacaj

pa i nova lica....
User avatar
Jelena-E
Cuisine ala Jela
Posts: 4458
Joined: 02 Aug 2010, 04:33

Re: Novi ljudi u životu

Post by Jelena-E »

Zanimljiva je ova tema...

Letos je jedna moja drugarica, koju zanm od osnovne, rekla da i ne želi da upoznaje nove ljude jer pored dvoje dece, posla, obaveza kod kuće retko ima vremena da se vidi i sa ovim starim prijateljima. Verovatno kako godine prolaze ljudi se komotno osećaju u svojim svakodnevnim rutinama sa ljudima na koje su navikli i ne rizikuju, a svako novo upoznavanje nosi dozu rizika.

Medjutim ja volim da upoznajem nove ljude. Za mene je svako nov ko udje u moj život kao neka zagonetka koju trebam odgonetnuti shvatiti kakav je to čovek i šta nosi u sebi. Ako primetim da imamo nešto zajedničko i da se u suštini vodi mišlju kako da napravi nešto dobro pozitivno onda mi takvi ljudi uvek privuku pažnju i smatram ih vrednima da sa njima provodim svoje vreme. Od njih ponešto naučim, nadam se da i oni od mene nauče nešto takodje, i tu počne razmena. Sve to najbolje postižem ako sam onakva kakva jesam pa se retko držim maski. Tj trudim se da budem ono ko sam i kakva sam sa ljudima koje znam sto godina i sa svim novima koje upoznam. Kod mene je manje više sve na izvolte. Ko želi da ostane nek ostane ko želi da ode nek ode. Sve je ok.

E sad kolko god se ja trudila da svima pokažem svoje pravi lice sa nekim ljudima je to nemoguće. Jednostavno ti ne dozvole da budeš iskrena otvorena i onakava kakava jesi. Desilo mi se toliko puta da upoznam nekoga i da jednostavno ta osboa diktira do koje granice će se odnos razvijati. Jer ja se otvorim naravno ne do kraja odmah ali polako i vremenom bi se otvorila do kraja ali jednostavno one to ne žele ne oećaju se slobodno da preću neku zacrtanu granicu u glavi i onda se zaustavimo na nekoj nevidljivoj liniji koja ograničava to prijateljstvo. Onda ja to pustim jer mislim da to nema nikakve veze samnom i sa time koliko sam ja otvorena prema njima već sa time koliko su oni smouvereni slobodni otvoreni prema samima sebi. Ko zna možda nekad u budućnosti i predjemo tu granicu.

Eto tako nikad ne zatvaram vrata do kraja ni sa kim, niti ikoga osudjujem što eto možda prijateljstva shvata drugačije nego ja. Tanka je granica izmedju toga da se bude onakav kakav jeste i nametanja svog shvatanja života kao jedinog ispravnog zato se obično trudim da ne diktiram odnose već da pustim i vidim kako će se stvari odvijatii...
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Post by fireandice »

Okreni-obrni, mene to zamara na neki specifičan način.

Ok mi je do sledećeg nivoa:
- Ćao!
- Ćao!
- Kako si?
- Dobro, hvala, ti?
- Dobro.
- Vidimo se. : )
- Ćao. : )

I cijenim kad su ljudi koji su u mojoj blizini u stanju zadržati se na tome.
Ok su mi i bezazlena pitanja koja odu preko toga, u vidu naivne radoznalosti koja može da mi bude i simpatična, ali kad osjetim neko prikriveno iskopavanje (a jako lako to osjetim i raspoznam) sa trač potencijalom, dobijem poriv da izbacim tu osobu iz vidnog polja, prostorije, života, sa željom da mi se više nikad ne pojavi u nečemu od navedenog.

Ne podnosim ljude-registratore.
Kad naiđem na takve poželim imati specifičnu moć izvlačenja tog registra iz njihovog mozga, smotati ga kao papir u loptu i napenaliti je svom silinom, kao fudbaler, ostavivši ih uplakane zbog gubitka duševne hrane.
nedodirljiva
...ja sam vaša SDP veza....
...ja sam vaša SDP veza....
Posts: 2396
Joined: 02 Mar 2003, 12:13
Location: Zagreb

Re: Novi ljudi u životu

Post by nedodirljiva »

nemrem se riješit ni starih :hihi: jos mi samo novi fale :mis:

al inace volim nove ljude u zivotu :daa: istina i bog volim ih vise dok su na prilicnoj udaljenosti od mene :tadam: al zasto ne :cer:
" u raju je lijepo.. al u paklu je ekipa "
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Post by fireandice »

Upoznala sam prije tri mjeseca koleginicu čije mi se ponašanje, način života, odnos prema ljudima, mnogo čemu, veoma dopao, baš smo se super nekako uklopile i baš mi je fino nekako bilo družiti se sa njom. Radovala sam se svaki dan kad je vidim i imala sam potrebu pričati sa njom tako o svemu i svačemu. Zanimljivo mi je i lijepo bilo slušati sve što priča. Samo, vidim poslednjih par sedmica da se nekako sve više i više distancira i danas sam odustala i povukla se. I tako eto. Ne naiđem baš često na nekoga s kim osjećam da bih se mogla družiti onako jednostavno, iskreno, sa njom bih baš voljela, ali nije uspjelo. Neraspoložena sam zbog toga, ali šta je tu je.
User avatar
Dora
penzionerka
penzionerka
Posts: 5319
Joined: 03 Sep 2011, 23:38

Re:

Post by Dora »

fireandice wrote:Samo, vidim poslednjih par sedmica da se nekako sve više i više distancira i danas sam odustala i povukla se. I tako eto. Ne naiđem baš često na nekoga s kim osjećam da bih se mogla družiti onako jednostavno, iskreno, sa njom bih baš voljela, ali nije uspjelo. Neraspoložena sam zbog toga, ali šta je tu je.
Pitaj je zasto se distancirala?
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Post by fireandice »

Ne vidim svrhu. Razmišljala sam o svemu tome i shvatila da je najbolje da odustanem.
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Post by fireandice »

Danas sam otišla u knjižaru da joj kupim Paul Klee Taschen izdanje koje sam vidjela prije nekoliko dana, jer sam je povezala sa nekim situacijama iz prošlosti koje su imale zajedničke tačke i htjela sam se poklanjanjem tiho, u sebi pozdraviti sa njom, međutim na polici sam ugledala u momentu Hundertwassera i toliko sam se obradovala i iznenadila što mi se našao baš tu kad mi treba, da su se i dvije knjižničarke šalile na račun mog radovanja, pa sam posle raspoložena išla ulicom i razmišljala kako su sve te dodirne tačke poveznice među raznim situacijama, ljudima i simbolika pomalo šašave i da je ljepše učiniti neku sitnicu za sebe i oraspoložiti se nečim što voliš i da previše komplikujem bez potrebe, kao i da u suštini sve to nije važno toliko koliko ja pridajem značaja.

Ovakav je:
Image
Evo ga tu pored mene i mnogo mi je drag.
User avatar
my_way
pripravnica
pripravnica
Posts: 415
Joined: 23 Dec 2013, 21:08

Re: Novi ljudi u životu

Post by my_way »

Ne ukljujem bas lako nove ljude u zivot, u pocetku sam i jako rezervisana. Ako mislim da mi neko odgovara odemo na kafu, nekako mi je najbolja opcija, nebitno je koliko cesto, to je nekako u svakoj situaciji drugacije.. A otvorena sam samo prema ljudima s kojima sam godinama u kontaktu i to ne sa svima. :kava:
User avatar
fireandice
-
Posts: 6048
Joined: 29 Aug 2003, 17:00

Post by fireandice »

fireandice wrote:Upoznala sam prije tri mjeseca koleginicu čije mi se ponašanje, način života, odnos prema ljudima, mnogo čemu, veoma dopao, baš smo se super nekako uklopile i baš mi je fino nekako bilo družiti se sa njom. Radovala sam se svaki dan kad je vidim i imala sam potrebu pričati sa njom tako o svemu i svačemu. Zanimljivo mi je i lijepo bilo slušati sve što priča. Samo, vidim poslednjih par sedmica da se nekako sve više i više distancira i danas sam odustala i povukla se. I tako eto. Ne naiđem baš često na nekoga s kim osjećam da bih se mogla družiti onako jednostavno, iskreno, sa njom bih baš voljela, ali nije uspjelo. Neraspoložena sam zbog toga, ali šta je tu je.
Ono što je na neki način dobro jeste sposobnost mozga da se prikloni novonastaloj situaciji. I dalje se viđamo svaki radni dan, ali ja ne osjetim nikakvu potrebu, želju za razgovorom. Da me pred njom neka čudna sila uhvati za noge i izvrne naopačke, pa krene istresati iz mene rečenice za nju, ništa ne bih ispalo. Samo tako sjedim i jednostavno nemam šta da kažem. Nula, ništica, šuplje ispunjeno praznim.
Post Reply